Живот у Немачкој је у октобру поскупео мање него раније. Ипак, са 2,3 одсто инфлација се и даље држи изнад границе од два процента, потврдио је Савезни завод за статистику раније податке.
Потрошачи су посебно морали знатно више да плаћају за услуге него у октобру 2024. Цене хране су такође наставиле да расту, мада спорије него претходних месеци.
Од септембра до октобра ове године, потрошачке цене су укупно порасле за 0,3 одсто.
Услуге, међу које спадају путовања и поправке аутомобила, биле су значајно скупље него годину дана раније, са растом цена од 3,5 одсто.
Посебно су порасле цене превоза путника, 11,4 процената, и услуге социјалних установа, осам одсто. И цене услуга у болницама биле су знатно више него прошле године.
Нето кирије без трошкова грејања порасле су у просеку за два одсто.
Инфлацију осећају грађани и при свакодневној куповини. Многе намирнице су знатно скупље него пре пандемије.
Ипак, раст цена хране је трећи месец заредом успорио и у октобру је износио 1,3 одсто. Нижа стопа поскупљења у овом сегменту последњи пут је забележена у јануару 2025.
Повољније него прошле године биле су пре свега јестиве масти и уља, као и поврће. С друге стране, дошло је до наглог раста цена кафе, која је била 21,3 одсто скупља него годину дана раније.
Мало олакшања има и код цена енергије. Гориво, струја и гас су у октобру били 0,9 одсто јефтинији него претходне године.
Основна инфлација, без нестабилних цена хране и енергије, остала је у октобру 2,8 одсто.
Економисти кажу да потрошачи за сада морају да се помире са стопама инфлације изнад два одсто. Европска централна банка (ЕЦБ) рачуна да је циљ стабилних цена и стабилног евра остварен када је средњорочна инфлација у свим земљама евра око два одсто.
У сваком случају, велики талас поскупљења, који је Немачку захватио након почетка руске агресије на Украјину, увелико је прошао. У октобру 2022. инфлација је достигла скоро девет одсто.
За ову годину водећи економски институти у Немачкој очекују релативно умерену стопу инфлације од 2,1 одсто – слично као 2024, када је износила 2,2 одсто.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО БИСМО ДАНАС ЖИВЕЛИ ДА СМО ПОД ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ
Душанов законик познат у прошлости и као „Закон благоверног цара Стефана“, један је од најзначајнијих извора српског средњовековног права. Законик се састоји од укупно 201 члана, а казне које следе уколико се прекрши неки члан, леди крв у жилама
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.
Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.
Садржао сурове казне
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:
Члан 53. О насиљу: „Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже“.
Члан 54. О блуду властелинке: У законику стоји да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини „такви да се раставе“.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и „блуд међу супружницима“. „Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”
