Početna » ЦЕНЕ ПАДАЈУ, АЛИ САМО У СТАТИСТИЦИ-СТРУЧЊАЦИ ОБЈАШЊАВАЈУ ЗАШТО ЈЕ У РАДЊАМА СВЕ СКУПЉЕ

ЦЕНЕ ПАДАЈУ, АЛИ САМО У СТАТИСТИЦИ-СТРУЧЊАЦИ ОБЈАШЊАВАЈУ ЗАШТО ЈЕ У РАДЊАМА СВЕ СКУПЉЕ

Цене хране падају од марта прошле године, али само у извештајима Организације за храну Уједињених нација (ФАО) и билансима светских берзи примарних пољопривредних производа.

Намеће се питање зашто појефтињење сировина не утиче на нижу цену прехрамбених производа, преноси РТС.

Цене хране падају свуда – осим на полицама и тезгама. То што биланси ФАО показују да житарице и уљарице појефтињују од марта прошле године, нема никакав значај да новчанике. Сваког дана све више их празне поскупљења намирница.



Грађани се питају како је могуће да је лук из домаћег узгоја скупљи до увозног лимуна.

Пијачни продавци поскупљења објашњавају растом цена горива који условљава и поскупљења базичних житарица као што су пшеница и кукуруз, што ланчано доводи до раста цена воћа и поврћа.

У Лидлу кажу да су на поскупљење воћа и поврћа у Србији утицале лоше временске прилике у Шпанији, одакле се у ово доба увози највећи део робе. Надају се да ће у априлу, када стигну домаћи плодови, доћи и до појефтињења.

Делез истиче да су кромпир и лук поскупели због суше, а шампињони због веће цене енергената. Напомињу и то да је купус појефтинио.

Агроекономиста Милан Простран сматра да нема више простора за повећање цена хране. „Треба имати у виду да су и прерађивачи, а посебно трговци у своју цену пољопривредних, а пре свега прехрамбених производа антиципирали, односно уградили део инфлације унапред“, додаје Простран.

Указује на то да су истовремено покушали да кроз више цене покрију део изгубљеног дохотка за оне производе за које је држава држала под режимом читаве године.

Ограничене цене основних животних намирница, брашна, уља и шећера, требало би да сачувају животни стандард грађана. Удружења потрошача кажу да стандард најбоље чува већа конкуренција.

„Први разлог је у суштини недостатак конкуренције. Kад имамо ситуацију да већину снабдевања храном на тржишту главног града контролишу пректично две корпорације, зашто би се оне такмичиле да спуштају цену и да саме себи спуштају профит. Други аспект је нееластичност и немогућност нас као потрошача да не купујемо храну, просто то је нешто то не можемо да не купујемо“, наглашава Ненад Бумбић из „Потрошачког саветника“.

Пијаца или маркет, то је дилема коју има све више потрошача. У набавку се иде на више места, а акцијске понуде се прате више него временска прогноза.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept