Цене су у јануру порасле 4,6 одсто у односу на исти месец прошле године, док су очекивања Народне банке Србије да ће се поскупљења задржати у оквиру жељеног коридора до краја ове године, односно да неће прећи границу од 4,5 одсто.
Глобални феномени попут чипфлације, гридфлације и шринкфлације иду руку под руку са инфлацијом и погодили су потрошаче у Србији.
Као да сама није довољна, инфлација са собом води и сестре, па се тако од 2022. по новчанику примећује „цхипфлатион“, феномен да брже и више поскупи јефтинија роба.
Поређења ради, најповољнији качкаваљ у истом периоду поскупео је више него најскупљи, чак и до 5 одсто, а разлог је што јефтинији производи имају мању ценовну еластичност у односу на скупље.
„Оно што можда највећи утицај на људе може да има јесте сам концепт цхеапфлатион-а, зато што они имају свој социјални карактер, јер просто ако најефтинији брендови расту по већој стопи од најскупљих брендова, они асиметрично више погађају оне групе становништва са нижим дохотком“, каже Драган Џивџановић из Сектора за екомонска истраживања и статистику НБС-а.
Гридфлација се крије у свакој инфлацији, односно у политици појединих компанија, да повећањем својих маржи увећавају профит и своје трошкове пребаце на купце објашњавају у Народној банци.
У стопу је неретко прати и феномен схринкфлатион.
„Он подразумева да ви суштински по истој цени, некада повећаној, али углавном истој, купујете производ који је сада мање запремине, односно мањег обима, или са мањим бројем јединица. И онда то некако прође испод радара. Вероватно се највише по новчанику види ова директно шринкфлација из разлога што ви свакодневно обављате такву врсту куповина“, истиче Вељко Мијушковић, доцент Економског факултета.
И осим што је, на пример, чоколада мања, може бити још и лошијег квалитета, а плаћена исто чак и скупље. Тада је наступила скимпфлација, можда и најтеже препознатљива.
„Ми смањивање количина можемо да обухватимо. Не можемо измерити смањивање квалитета производа. И они, иако су краткорочно добри за предузећа, дугорочно могу представљати ризик по репутацију самог бренда и односе са купцима“, примећује Џивџановић.
Питање које се поставља је и како заштитити новчаник од удара поскупљења, па како год се звали.
„То значи да поредите количину са ценом, у смислу да ли је то иста грамажа као што је било раније и да ли је исти састав. Друга варијанта јесте да обилазите додатно одређене објекте или да онлајн вршите претрагу како бисте упоређивали цене. И увек је добра варијанта куповина на велико“, каже Мијушковић.
И ту следи калкулација – колико имате времена за претрагу, па да уштедите, нарочито ако се водите оном изреком, да је време новац.
