Мноштво послодаваца не чуди ова ситуација. Они сматрају да млади одлазе у иностранство, где име се нуде и бољи услови. Хрватска и Црна Гора прошле године нашле су се међу најпопуларнијим дестинацијама на којима радници траже сезонске послове и чисту зараду. Свуда су потребни махом угоститељи, пре свега конобари и кувари, који за један месец могу да зараде и до 2. 000 евра.
Ипак, као и претходних година, посла има и за многе друге профиле, али на све то, проблем дефицита сезонских радника постаје све већи.
Када је реч о Црној Гори, плата више од 1.000 евра, обезбеђен смештај и храна, изгледа да нису привлачни услови сезонским радницима на црногорском приморју.
Портпарол Инфостуда Милош Турински објашњава да Јадранско приморје бележи велику потражњу за угоститељским радницима, где се плате сезонских радника могу кретати у распону од 1.000 до 2.000 евра месечно, у зависности од позиције и квалификација.
– Најниже плате имају собарице, док кувари и конобари могу да зараде највише, уз обезбеђен смештај и храну – рекао је Турински за Бизпортал.
Осим избора сезонских послова, он је истакао да је важно да, када је реч о младима, буду довољно информисани о могућуству запослења и по завршетку школе, односно, да се што више информишу око избора струке.
Када је реч о сезонским пословима, углавном се јављају млади који немају квалификације за неки изазивнији посао. Ова ситуација многе послодавце довела је до тога да због мањка радне снаге и не отворе сезону. Млади у црној Гори не желе да раде током лета, јер им наведени услови и нису баш нешто привлачни, односно, нису им адекватна мотивација.
Студенти се најчешће опредељују за програм размене и одлазе у иностранство где остварују значајно боље зараде, него што им нуди локално тржиште рада.
Оно што стручњаци напомињу јесте да је важно да млади стекну навике, како би што пре изашли из зоине комфора, односно, из родитељског дома.
Црногорски туризам могао би да западне у велике проблеме током предстојеће летње сезоне јер Црној Гори увелико понестаје радне снаге.
Црногорци су, судећи према тренутној ситуацији све мање заинтересовани за сезонски рад у својој земљи.
Када је реч о Србији, Турински објашњава да се угоститељски сектор у нашој земљи суочава са озбиљним недостатком радне снаге, посебно међу конобарима и куварима.
– Поред одласка радника у иностранство, проблем додатно отежавају и радни услови – дуге смене и релативно ниске плате. Конобари у Београду могу зарадити између 55.000 и 90.000 динара, док искуснији радници достижу и преко 100.000 динара уз бакшиш – навео је он.
Напоменуо је да се плате кувара нешто више.
– Крећу се од 70.000 до 200.000 динара, али у престижним ресторанима главни кувари могу зарадити и до 3.000 евра месечно, што су ипак ретки случајеви – казао је портпарол Инфостуда.
Као и сваке године, објављује се велики број огласа за сезонске раднике, а најтраженија занимања су углавном конобари, трговци, помоћни радници и многи други.
Када је реч о Хрватској, иако је она можда омиљена дестинација за сезонске послове, Турински наводи да се она суочава са дефицитом од око 15.000 радника,
– То је послодавце натерало да траже радну снагу из других земаља. Слично је и у Црној Гори, где куваре и конобаре маме бољим условима и примањима – нагласио је он.
Доста млађих људи се одлучује на такав потез, пошто на хрватском приморју може добро да се заради за краћи временски период. Наравно, висина зараде зависи и од тога којим послом желите да се бавите, плаће се крећу од 900 до 2.500 евра.
Собарице су плаћене око 1.000 евра, конобари до 1.700, а рад у кухинљи је међу најцењенима и плате иде и до 2.500 евра. Све зависи и од знања и искуства, а послови на рецепцији, анимацији и спа позиције доносе од 900 до 1.500 евра.
Он је нагласио да би се би се овај тренд преокренуо, неопходно је побољшати услове рада у Србији и омогућити конкурентније плате.
– Угоститељство је кључан сектор, али без адекватно плаћених и мотивисаних радника, суочава се са озбиљним изазовима. Такође, морамо радити на промоцији ових занимања међу младима који тек треба да бирају каријеру, како би им се приближиле могућности и перспективе које овај сектор може да понуди – закључио је Турински.
Бизпортал
