Православни верници 19. јануара славе Богојављење, који је један од 15 највећих празника, а прославља се 19. јануара и представаља крај такозваних „некрштених“ дана.
Верници се, на Богојављење поздрављају речима „Христос се јави“ а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.
У поноћ, прецизније, ноћас, на прелазу између 18 и 19. јануара, отвара се небо. Зато се верници у поноћ моле и исказују жељу која ће им бити испуњена.
Према народном веровању, све девојке које желе да се удају треба на Богојављенску ноћ да ставе огледалце испод јастука како би сањале будућег мужа.
Поред огледала стављале су се и свеће, а јако је важно да огледало не пукне јер у том случају, веровало се, следи седам година несреће у љубави.
У неким крајевима је обичај да на Богојављенско јутро младе девојке одлазе до нетакнутог извора воде, баце у њега неколико зрна пшенице или неке друге житарице и кажу: “Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве”.
Затим захватају воду и носе је својим укућанима. Понегде се још сачувао обичај да укућани попију мало те воде преко секире, јер се верује да ће се на тај начин избећи свађа међу њима.
Обичај је негде да старије жене на Богојављење воде рачуна о временским приликама и тако предсказују каква ће година бити. Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, а ведро време најављује сушну годину.
Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење. Овај ритуал могли су да изводе искључиво здрави људи. У реку се баца Часни крст, а младићи се такмиче који ће први да стигне до њега. За оног малдића који први доплива до њега верује се да ће имати среће током целе године.
