ČOVEK SA MESECOM U RUKAMA

Biti crna zvezda u sazveždju padalica, milion koraka ispred drugih sanjara i postati prah prosut po šarenoj sceni uzdaha, skupiti ostatke razuma na dlan jedne ruke, a zatim zaiskriti u podnožju vetra bez povratka u opskurni svet ljudskih duša, sa lakoćom nebeskog poete, mogao je samo Dejvid Robert Džouns, poznatiji kao Dejvid Bouvi (David Bowie).

Bouvi je bio, pre svega, multimedijalni umetnik. Ne samo muzičar, već i gromki vizionar, stalno obitavajući izmedju zemlje i svemira, ali je u tom svom neprestanom putovanju podario deo sebe kroz vrhunska ostvarenja koja se i dan danas sa istim užitkom slušaju kao pre četrdeset – pedeset godina. Imaju taj istančan filing trajnosti veze izmedju ljudi bez obzira na vremensku pripadnost i sklonosti ka vrsti muzike. Dobra muzika je univerzalna i uvek prihvatljiva, a sama trajnost iste zavisi isključivo na kakvim se temeljima uzidala i od kakvog je postojnog materijala napravila vlastiti bedem izdržljivosti. Song koji je Dejvid Bouvija izbacio u muzičke orbite bio je Space Oddity (1969.g.), a nakon spuštanja čoveka na Mesec, Dejvid je „ubo“ pravo vreme za izdavanje navedene pesme. Medjutim, album koji je tek ostavio pravog muzičkog traga medju poklonicima rok pop muzike je njegov peti LP "The rise and fall of Ziggy Stardust and Spiders from
Mars" objavljen 1972. godine. Sama ploča je odradjena kao konceptualni album, priča o vanzemaljcu koji dolazi na našu planetu, postaje pop rok zvezda, ali na kraju tragično završava od strane vlastitih muzičkih fanova.

U svom bogatom izdavačkom opusu Dejvid Bouvi je nanizao ukupno 26 studijskih albuma. Naravno da su neki imali više ili manje uspeha, ali su se definitivno sa istih poskidali i singlovi koji su ostali vanvremensko utočište za sve slušaoce sa instančanim osećajem za umetnost i lagodnu šetnju kroz istu. Tu pre svega mislim na China Girl, Space Oddity, Life on Mars, The man who sold the world, Cat people, Heroes, Lets dance, Jean Genie, Modern Love itd.

Imao je i par izuzetnih dueta sa Mik Džegerom i Tinom Tarner. Tu mislim, izmedju ostalog, na izuzetna ostvarenja poput Plesa na ulicama (Dancing in the streets) i Večeras (Tonight). Poslednji album koji je izdao zvao se Blackstar (Crna Zvezda). Bouvi je tokom snimanja istog i te kako bio svestan da uskoro silazi, ne samo sa muzičke, nego i sa životne pozornice, da ma koliko se borio sa bolešću koja je odavno uzela maha, biva sve više nemoćan pred naletom iste, ali je želeo da u smiraj svojih "Paukova sa marsa" ostavi još jedan delić sebe. Ceo album je nekako oproštajno melanholičan, odiše dubokom smirenošću, da ne kažem umornošću umetnika. Samo par dana nakon što je album osvanuo u prodavnicama, njegov tvorac vinuo se na  bespovratni put ka ostalim zvezdama koje su ga strpljivo iščekivale na vinilnim oblacima i konačnog sučeljavanja sa vlastitim odlaskom.

Ovo je samo mali i bledi prikaz delića stvaralaštva nesporno velikog, ali i nadasve, neobičnog umetnika. Bouvi je imao pravo na život kakav je i vodio, bio je njegov, delimično ugodan, delom trnovit, estradno uspešan, kroz prizmu običnog čoveka raskalašan, neprimeren i skaradan, ali zar svi vrhunski umetnici nisu u očima prosečnog ljudskog bića, ako ništa drugo, a ono netipični i izdvojeni od prosečnog nam okruženja…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/covek-sa-mesecom-u-rukama/