Многима омиљени пролећни месец доноси велике празнике. У наставку прочитајте комплетан црквени календар за мај 2025. године.
Црквени календар за мај 2025. године.
Ђурђевдан
Ђурђевдан, који се слави 6. маја, један је од највећих празника у православном календару, посвећен Светом Георгију – заштитнику пролећа, војске и сточара.
Празник је познат по богатим обичајима, међу којима су плетење венаца од биља, умивање у води са цвећем и извођењем стоке на испашу – све у знак здравља и напретка. У многим крајевима Ђурђевдан се прославља уз песму, игру и свечану трпезу, а верује се да тог дана природа потпуно оживљава.
Марковдан
Марковдан се обележава 8. маја и посвећен је Светом апостолу и јеванђелисти Марку, једном од аутора четворојеванђеља.
У народу се овај дан поштује као празник заштитника од временских непогода, посебно града, па се у многим крајевима тог дана не раде тешки послови. Верује се да ако је Марковдан сунчан и топао, лето ће бити родно.
Свети Василије Острошки Чудотворац
Свети Василије Острошки слави се 12. маја и један је од најважнијих светаца у православном календару, посебно у Србији и Црној Гори, али и широм Балкана.
Свети Василије је био монах и игуман манастира Острог, познат по својим чудима, исцелењима и духовној мудрости. Најпознатији је по томе што је и након смрти наставио да чини чуда, а његов гроб у манастиру Острог постао је једно од најпосећенијих светилишта на Балкану, где се окупљају верници како би затражили помоћ и благослов.
Свети пророк Јеремија
Свети пророк Јеремија слави се 14. маја. Јеремија је био један од великих пророка Старог завета, познат по својој оданости Богу и храбрости у преношењу Божјих порука, упркос великим тешкоћама и прогонствима.
Његово пророковање често је било тужно, јер је предсказивао уништење Јерусалима, али је уједно носио поруку наде и покајања, позивајући народ на верност Богу и истинску духовну обнову. Његов лик се поштује као симбол неустрашивости, преданости и наде, а празник посвећен њему подсећа верне на важност вере, покајања и духовног раста.
Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов
Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов слави се 21. маја. Јован је био један од дванаест апостола и најмлађи ученик Исуса Христа, познат по свом блиском односу са Господом.
Његово најпознатије дело, Јеванђеље по Јовану, једно је од четири јеванђеља у Новом завету и садржи дубоке духовне истине о природи Исуса Христа као Божијег Сина. Осим што је био аутор јеванђеља, Јован је написао и три посланице и Откровење (Апокалипсу), књигу која говори о последњим временима. Његов живот је био испуњен учењем, проповедањем и писањем, а због свог веровања у Исуса Христа, Јован је постао симбол љубави, вере и светлости.
Пренос моштију Светог оца Николаја
Слава Пренос моштију Светог оца Николаја слави се 22. маја и посвећена је догађају када су мошти овог великог свеца пренете из његове родне Ликедије у град Бар у Италији, где су остале до данас.
Свети Никола, један од најпознатијих светитеља, познат је по свом доброчинству, љубави према деци и помагању онима у невољи. Овај празник подсећа верне на духовне врлине и дивне особине које је Свети Никола гајио током свог живота, а његов култ је веома присутан и поштован широм света. Пренос моштију Светог оца Николаја указује на снагу његових светих моштију, које и данас чине чуда и исцељују многе верне.
Свети равноапостолни Кирило и Методије
Свети равноапостолни Кирило и Методије, слава која се слави 24. маја, посвећена је браћи из Солуна која су поставила темеље славенске писмености и културе.
Кирило и Методије, названи „апостолима Словена“, препознатљиви су по томе што су створили глагољицу, прво словенско писмо, како би народима које су прихватили хришћанство омогућили да читају Свето писмо и богослужбене књиге на свом језику.
Спасовдан
Спасовдан, који се ове године слави 29. маја, посвећен је Спаситељу Христу и представља дан када је Он узнео своје тело на небо, како би заувек седео са десне стране Бога Оца.
Овај празник је познат и као дан када се слави Христово узнесење, а у православној традицији он симболизује наду у спасење и вечни живот. У многим крајевима Србије, Спасовдан је и дан када се традиционално обележава заштита села и људи, јер се верује да је овај дан повољан за молитве за здравље и заштиту, како појединца, тако и заједнице. Спасовдан је и слава Београда.
