Ових дана, међу Апатинцима се увелико прича да се у шумама Горњег Подунавља појавио црни пантер. Наводно, ловци су га уочили, а новосадски Дневник пренео је ову вест. Kако преноси овај портал, опасног предатора уочио је, међу осталима, пољопривредник и пасионирани ловац Петар Сладић.
“Било је то у недељу око пола два поподне, кад сам са колегом сејао јечам на потезу званом Циганхат На неких 400-500 метара од нас је била ивица шумарка из којег је, уз онај карактеристичан елегантан ход велике мачке, без журбе и страха изашла животиња. Одмах ми је било јасно шта видим, али сам ћутао, све док пантера није видео и колега који ме је као ловца питао у какву животињу ми то гледамо. Леопард се запутио пољским путем, у једном моменту застао, окренуо главу ка нама, након чега је кренуо ка такозваном Баба Kатином салашу и изгубио нам се из вида”, испричао је за „Дневник“ Сладић.
Ових дана, међу Апатинцима се увелико прича да се у шумама Горњег Подунавља појавио црни пантер. Наводно, ловци су га уочили, а новосадски Дневник пренео је ову вест. Kако преноси овај портал, опасног предатора уочио је, међу осталима, пољопривредник и пасионирани ловац Петар Сладић.
“Било је то у недељу око пола два поподне, кад сам са колегом сејао јечам на потезу званом Циганхат На неких 400-500 метара од нас је била ивица шумарка из којег је, уз онај карактеристичан елегантан ход велике мачке, без журбе и страха изашла животиња. Одмах ми је било јасно шта видим, али сам ћутао, све док пантера није видео и колега који ме је као ловца питао у какву животињу ми то гледамо. Леопард се запутио пољским путем, у једном моменту застао, окренуо главу ка нама, након чега је кренуо ка такозваном Баба Kатином салашу и изгубио нам се из вида”, испричао је за „Дневник“ Сладић.
„Ma sta cemo u Apatinu tamo nema nista“
Meanwhile u Apatinu: pic.twitter.com/IxsF4ryrtX
— Dejan Bursac (@DejanBursac) November 10, 2022
Kако су навели, Сладић је мишљења да је црног леопарда на отворено „истерала“ пуцњава ловаца, пошто је био у питању ловни дан на фазане.
“Право да вам кажем, не бих ни сад причао, али оваква животиња може бити врло опасна и за људе, уосталом и моја деца се често возе бициклом по околини, па заиста не бих желео да и они имају такав сусрет”, додао је Сладић за дневник.рс.
Kако им је рекао, ни он ни колега нису желели да причају шта су видели, како не би наишли на исмевање познаника, већ су се дискретно распитивали неколико дана да ли је неко видео неку необичну животињу. Већ након три дана сонћански ловци су, захваљујући термовизијским камерама које користе у лову и пребројавању дивљачи, такође видели пантера и то у реону Апша, крај Сонте, па су се и Петар и његов колега одважили да потврде изненађујући сусрет са егзотичном животињом.
Пре око годину дана српски таблоиди су подигли не малу прашину преносећи вест да се у околини Суботице трага за црним пантером који је наводно побегао из заточеништва. Таблоидна вест је насловом опремљена тако да привуче пажњу српских читалаца, али се у тексту појашњава да се ради о егзотичном предатору за којим је у ствари подигнута потера у околини мађарског града Kечкемет, удаљеном од Суботице око 40 километара. Да се не ради о пукој измишљотини „сведочио“ је и видео снимак грациозне, али опасне животиње који је преплавио друштвене мреже. Ова, тада предновогодишња вест је „умрла“ без епилога, али ако се опажања Сонћана испоставе као тачна, лако је претпоставити да се опасни предатор врло лако могао непримећен спустити шумским појасом леве стране Дунава све до Апатина и Сонте, чије шуме могу бити за овакву врсту спретне животиње изузетно ловно подручје, поготово што овај део Подунавља карактеришу бујне плавне шуме, које су иначе природно станиште леопарда.
Kако су навели, Сладић је мишљења да је црног леопарда на отворено „истерала“ пуцњава ловаца, пошто је био у питању ловни дан на фазане.
Велика мачка која трчи 65 километара на сатЦрни пантер је назив за било коју од великих мачака са потпуно црним крзном, али се најчешће под тим термином мисли на црну варијанту леопарда (пантхера пардус), или у Јужној Америци на црну варијанту јагуара. Овај предатор се данас у природи може наћи на просторима југозападне Кине, Мјанмара, Непала, јужне Индије, Јаве и јужног дела Малајског полуострва. Такође су присутни у Африци, јужно од Етиопије… Мада је својевремено лутао и по Средњој Европи, последњи примерци су на овом простору измрли још у праисторији. Ако се испостави да је овај примерак управо онај који је побегао из заточеништва у Кечкемету, то не би било изненађење, пошто се ради о животињи која свој успех преживљавања у дивљини дугује свом опортунистичком начину лова, својој способности да се прилагоди на разне врсте станишта, да се неприметно креће а по потреби и да трчи брзином од скоро 65 километара на сат.
“Право да вам кажем, не бих ни сад причао, али оваква животиња може бити врло опасна и за људе, уосталом и моја деца се често возе бициклом по околини, па заиста не бих желео да и они имају такав сусрет”, додао је Сладић за дневник.рс.
Kако им је рекао, ни он ни колега нису желели да причају шта су видели, како не би наишли на исмевање познаника, већ су се дискретно распитивали неколико дана да ли је неко видео неку необичну животињу. Већ након три дана сонћански ловци су, захваљујући термовизијским камерама које користе у лову и пребројавању дивљачи, такође видели пантера и то у реону Апша, крај Сонте, па су се и Петар и његов колега одважили да потврде изненађујући сусрет са егзотичном животињом.
Пре око годину дана српски таблоиди су подигли не малу прашину преносећи вест да се у околини Суботице трага за црним пантером који је наводно побегао из заточеништва. Таблоидна вест је насловом опремљена тако да привуче пажњу српских читалаца, али се у тексту појашњава да се ради о егзотичном предатору за којим је у ствари подигнута потера у околини мађарског града Kечкемет, удаљеном од Суботице око 40 километара. Да се не ради о пукој измишљотини „сведочио“ је и видео снимак грациозне, али опасне животиње који је преплавио друштвене мреже. Ова, тада предновогодишња вест је „умрла“ без епилога, али ако се опажања Сонћана испоставе као тачна, лако је претпоставити да се опасни предатор врло лако могао непримећен спустити шумским појасом леве стране Дунава све до Апатина и Сонте, чије шуме могу бити за овакву врсту спретне животиње изузетно ловно подручје, поготово што овај део Подунавља карактеришу бујне плавне шуме, које су иначе природно станиште леопарда.
