Људи све дуже живе, а свакодневни живот је све скупљи. Стручњаци су сагласни да пензионисање у шездесетим годинама постаје више сан него стварност. Да ли је 75 година нових 65 – хоће ли се померити граница за одлазак у пензију?
Завршетак радног века у шездесетим годинама живота био је циљ за многе раднике широм света. Напуњених 65 година отварало је пут ка пензији.
Ипак, идеја о одласку у пензију у шездесетим не делује реално, чак ни разумно, у савремено доба, сматрају стручњаци.
Тога постају свесне и компаније. У марту је фирма „Блек рок“ послала своје годишње писмо инвеститорима. Извршни директор Лери Финк упутио је упозорење радницима који се надају да ће се удобно и финансијски осигурано повући са посла у својим шездесетим годинама.
С обзиром на глобални раст очекиване животне доби, слабљење система социјалне заштите и нагли пораст трошкова живота, он истиче да пензија са 65 година неће бити могућа за већину људи.
„Пензионисање је много тежи предлог него пре 30 година“, написао је Финк и додао: „Биће много тежи предлог за 30 година.“
Наиме, од 2000. до 2019. године глобални очекивани животни век је порастао са 67 на 73 године. До 2050. године, УН очекују да ће свака шеста особа на свету имати 65 или више година.
А како популација стари, многе земље ће ускоро достићи тачку у којој ће имати више пензионисаних људи него нове радне снаге – у Великој Британији та тачка може бити достигнута до 2029. године, у Бразилу до 2035. године, у Индији до 2048. године, а у САД до 2053. године.
Да ли је време за промене
Пошто се ситуација драстично мења, поставља се питање – да ли је одлазак у пензију са 65 година потпуно нереалан циљ у савременом свету?
Не само да се циљна старосна граница за одлазак у пензију није променила у складу са савременим околностима, већ је „нејасно зашто су средње шездесете постале фокусно доба за пензионисање“, каже Гал Ветенштајн, старији истраживачки економиста у Центру за истраживање пензија на Бостонском колеџу.
На неки начин, то је била „груба процена“ намењена да људе изведе из радне снаге на самом крају њихових живота.
Ипак, многи владини програми настављају да је користе као стандард. У САД „Медикер“, савезни програм здравственог осигурања, тренутно је доступан само одраслима старијим од 65 година (постоје изузеци за млађе особе са инвалидитетом).
Американци стичу право да примају пуну пензију са 67 година, отприлике исте старосне доби када и грађани Велике Британије могу да затраже своје универзалне државне пензије.
Пензионе политике нису прилагођене савременим околностима
Средином 20. века, када су многи од ових програма усвојени, очекивано трајање живота било је значајно краће – у Великој Британији, на пример, било је отприлике 66 година за мушкарце и 71 година за жене.
„Ако то поједноставимо, грађани Велике Британије би провели само 8 одсто или 10 одсто свог живота у пензији“, каже Крис Пери, главни предавач финансија на Универзитету Метрополитан у Кардифу.
Међутим, сада „наши животи постају све дужи, све дуже смо здрави у касним средњим годинама и раним старијим годинама“, додаје Пери.
„Постоји много људи који су у својим раним и средњим осамдесетим здрави и уживају у веома активном животу – како физички, тако и ментално“, поручује Пери.
Укратко, пензионе политике нису биле осмишљене да подрже људе у њиховим осамдесетим и деведесетим годинама. Политике које су некада биле успостављене да пруже подршку пензионисанима током остатка њихових живота нису прилагођене савременим околностима.
Због раста трошкова живота многи приморани да раде и након 65. године
Са друге стране, многи пензионери немају довољно или немају уопште личну штедњу на коју би могли да се ослоне. Осим тога, како трошкови живота расту, било каква штедња једноставно не пружа довољно сигурности.
Некадашњи вишегенерацијски метод штедње током млађих дана како бисмо имали удобнију старост постаје ствар прошлости.
Тај недостатак финансијски удобне старости приморава многе раднике широм света да остану на послу и након 65. године.
Подаци из јуна 2023. године, показали су да Американци верују да је „магични број“ за безбрижне пензионерске дане скоро 1,3 милиона долара. То је богатство које већина не може да уштеди до својих шездесетих година, а које не досеже ни близу онога што може да пружи пензија.
Многе владе већ препознају да је 65 година „застарели циљ“, па померају старосну границу за одлазак пензију.
И стручњаци су сагласни да је пензионисање у шездесетим годинама све више сан. Када је реч о пензији, „мислим да је 75 нових 65“, закључује професор Пери.
