На последње измене Влада Србије је била приморана како би спречила трговинске ланце да терет пребаце на добављаче. Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић недавно је рекла да су трговци и даље дрско креативни, објашњавајући да је измена уредбе неопходна како би се смањили притисци које трпе добављачи. У међувремену, у јавности се појавила вест да трговци, како би покрили губитак, почињу да затварају своје продавнице и отпуштају раднике. У Министарству трговине то демантује и наводе да неће бити масовоног затварања објеката.
Док грађани различито реагују поводом ефеката Уредбе, па тако једни тврде да снижења цена има, а други да их нема или да су она симболична, у Републичкој унији потрошача наводе да се најављује и четврта измена која ће из Уредбе изузети још неке производе.
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача каже за Јуроњуз Србија да се суштина последње измене Уредбе односи на заштиту добављача од трговаца који, како је констатовано, на разне начине покушавају да их уцењују.
Она објашњава да трговци покушавају да заобиђу уредбу и да након шест месеци када њено важење истиче накнадно фактуришу оно што су евентуално не буквално изгубили, али што су урачунали у свој профит.
Са те стране се настоји од стране министарства да се заштите добављачи управо због разговора са добављачима и констатације тог проблема. То је оно што је битно уредити, садашња измена се односи управо на регулисање тог односа између трговаца и добављача, рекла је Перинчић.
Она је навела да Србија још нема закон о непоштеним пословним праксама који управо треба да регулише однос између трговаца и добављача, а чије је доношење најављено до краја године и да се директива ЕУ 2019/633 коју је Србија дужна да имплементира управо односи посебно и на сегмент обавезе плаћања трговаца према добављачима.
Тај рок не може бити дужи 30 дана за кварљиву робу, 60 дана за другу робу, да не може да се уговара нешто накнадно, мимо онога што је иницијално уговорено и да се једноставно уреди однос између трговаца и добављача на разне начине и забраном црних сивих трговачких пракси, додаје она.
Перинчић каже да је то регулисано и Кодексом пословне етике који обавезује трговце да се у односу са добављачима понашају на начин да се развија квалитетан однос и пре свега да се поштују рокови плаћања.
Међутим, оно што је битније за потрошаче код измене ове уредбе, дакле треће измене, јесте да се и јаја изузимају из ове уредбе. Претходном, другом изменом је изузето месо, риба, свеже воће, поврће као и берзанска роба, кафа, какао. Сада су том списку придодата и јаја, намирнице које чине свакодневну корпу потрошача и на њих се после непуна два месеца од почетка примене примењују правила уредбе. Цена за ову робу се формира слободно, а најављује се и четврта измена – да ће бити изузето и замрзнуто воће и поврће, замрзнуте намирнице, рекла је она.
Поводом навода о масовном затварању продавница због Уредбе и отпуштању радника која се помињу у јавности, Перинчић каже да нема те информације, наводећи да трговци у оквиру своје пословне политике делују на начин да повремено затварају неке објекте који су мање профитабилни.
Тешко да може да се сматра да до затварања објеката долази због регулације тржишта путем уредби од стране владе. Што су ниже цене, већи је промет и не могу ту бити на губитку. Трговци могу само да изгубе неку пројектовану добит, али сасвим разумна је добит и на маржама од 20 одсто, на ограничењу тих логистичких трошкова накнаде за отпис робе. Наравно да је увек боље да се пусти да се тржиште само регулише, али у овој ситуацији када су потрошачи заиста очајни, када су им испражњени фрижидери, новчаници, када су и егзистенцијално угрожени, неопходно је да држава на неки начин, путем уредби, посебних м ера ову област уреди, што се и дешава, рекла је она.
Какав је реални ефекат Уредбе и однос трговаца према потрошачима?
Да су потрошачи и даље незадовољни каже Перинчић и наводи да је у почетку примене Уредбе дошло до појефтињења, посебно производа који су робна марка одређеног трговачког ланца.
Али, нажалост, видимо да те иницијално снижене цене опет се полако подижу. С друге стране, има и доста производа који нису обухваћени Уредбом, рекла је она.
Саговорница Јуроњуз Србија наводи да оно што је посебно погодило потрошаче јесте да су биле укинуте на неко време акције, а да се сада те акције полако враћају.
Да ли је уредба о снижавању маржи дала ефекат: Шта кажу грађани, представници државе и привреде
То је управо саморегулација трговаца, јер трговци морају да поштују, односно да продају ту робу, а самим тим да се ускладе са оним могућностима потрошача, да воде рачуна о томе да ли они могу да плате по тој цени производе, рекла је она.
Перинчић, међутим, наглашава да је уочен пад квалитет производа.
Дошло је до неког снижења, посебно тих трговачких робних марки, али је примећено и да пада квалитет тих производа, поред тога што се смањује грамажа и других појава да поскупљују они производи који су генерално јефтинији у односу на луксузнију робу. Како год се окрене, има више начина да су потрошачи угрожени, односно да се трговци не понашају према њима на начин како им то налаже и Кодекс пословне етике – да морају да уважавају потрошаче као равноправне партнере и да се старају о њиховим интересима“, рекла је она.
Перинчић сматра да би се све то регулисало бољом конкуренцијом, да тржишни малобројни учесници прате једни друге и да се управо зато што није у довољној мери развијена конкуренција, дешава то што се дешава.
