Министар за бригу о селу Милан Kркобабић у више наврата је предлагао да се у Србији уведе социјална гарантована пензија која не би требало да буде мања од 100 евра у динарској противвредности. Међутим, економисти сматрају да у овом тренутку то није реално, с обзиром на то да би таква мера изискивала висока буџетска давања.
Према грубим проценама, како је пренео РТВ, између 130 хиљада и 200 хиљада становника Србије старијих од 65 година, нема сопствену имовину нити услове за остваривање пензије, а међу њима доминирају жене у сеоским домаћинствима. Kркобабић је за ту телевизију недавно рекао да би сви они у догледном периоду могли да остваре право на такозвану социјалну гарантовану пензију.
Kркобабић наводи да можда тај износ новца неће битно побољшати њихов материјални положај, али да је то начин да се тим људима одужимо за њихов рад и да им вратимо достојанство.
– Ја очекујем да ће то бити реализовано, ако не ове, онда у наредне две године. То је идеја на којој ћемо радити, а ако сви будемо свесни чињенице да је то неопходно онда ћемо овај институт социјалне политике и реализовати. Да не буде забуне, то није класична пензија и неће се исплаћивати из пензионог фонда, то ће бити део нове социјалне политике која мора да заживи у Србији јер велика групација људи то очекује – рекао је Kркобабић.
„Увођење социјалних пензија на дугом штапу“
Саговорници Еуронеwс Србија кажу и да износ социјалне гарантоване пензије, ако би се увела, не би био довољан за пристојан живот. О увођењу социјалне гарантоване пензије, како каже професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић, може да се размишља тек када се целокупна макроекономска политика врати у неке нормалне токове и када више не будемо причали о инфлацији и каматним стопама. Он сматра да је увођење социјалних пензија на дугом штапу и да се неће сада разматрати, нарочито не у овим турбулентним временима
– Мере које се односе на социјалну гарантовану пензију заиста изискују висока буџетска давања. Не треба заборавити и чињеницу да смо ми старија популација где је просечна старост преко 40 година са тенденцијом раста, тако да би те обавезе неког минималног износа социјале пензије биле само увећаване с протоком година због старења становништва – рекао је Стакић.
Он каже да социјалне пензије постоје у неким европским земљама од којих су неке такозване земље благостања, али да би се то спроводило и да бисте могли као држава да гарантује такав један висок буџетски издатак, морате с друге стране добро да порадите и на страни фискалних прихода што се тиче опорезивања, даљег сузбијања сиве економије и реформе пореске управе.
– Морате до тог нивоа да повећавате и буџетске приходе како би се, с друге стране, балансирали и имали довољно новца за такве расходе. Овако теоријски и начелно, могу да кажем да јесам за то, али да ли је то реално за наш буџет, за нашу касу, мислим да смо далеко од тога – навео је Стакић.
Научни сарадник Института за упоредно право Марио Рељановић каже да је у вези са увођењем социјалних пензија основно питање прерасподеле средстава која су на располагању, као и да тај износ не би био велики, али да је реално потребан.
– Она постоји у заиста многим земљама које су спустиле тај критеријум за добијање пензије на неки основни минимум у смислу да је довољно да сте некада били у систему, буквално је годину стажа довољно за пензију и аутоматски је добијете са навршених 65, негде са 70 година. Оно што је карактеристично за ту пензију је да од ње не може да се живи, али код нас ни од редовне пензије не може да се пристојно живи – навео је Рељановић.
Kолико би могла да износи социјална пензија
Стакић каже да држава неће себи да стави „омчу око врата“ и гарантује одређену исплату, а да не узме у обзир одређене макроекономске пројекције и шта све може да се дешава у неком средњорочном периоду.
„Социјална пензија могла да се исплаћује из ПИО фонда“
Ако би тај износ био око 100 евра, Стакић наводи да није познато колико би то било кумулативно и колико би то ефективно заиста допринело побољшању социјалног благостања.
– Треба видети упоредну праксу у земљама са сличним економским системом и са сличним степеном економске развијености као што је наша, да се не поредимо са скандинавским земљама, то су земље благостања, код којих је другачија и пореска и социјална политика, него да видимо у земљама Централне и Источне Европе да ли таква пракса постоји и како се она показала од момента имплементације – рекао је Стакић.
Он каже да би социјална пензија могла да се исплаћује из ПИО фонда, али и кроз механизам социјалних давања.
– Да ли ћемо нагло повећавати те социјалне издатке управо кроз тај механизам, мислим да у овом тренутку држава не може да се упусти у такав корак, јер би то онда подразумевало много већу фискалну дисциплину и много више стопе раста. У оваквим околностима где ми остварујемо привредни раст 2 или 2,5 одсто, мислим да је то мера која се тренутно не разматра. Дакле, у овим условима не, али када дође евентуално до смиривања макроекономских околности треба добро размислити и анализирати и видети не само који је то ‘трошак’ који би држава имала него и пројекције у наредних 10, 15 или 20 година, управо због старосне структуре становништва – наводи Стакић.
Рељановић каже да социјална пензија служи као социјална подршка, као нешто што би могло да буде неки минималан приход, наводећи да је у Kанади таква да може једва да покрије неке трошкове, као што је станарина за подстанара, а да у САД постоји тзв. федерална пензија која је суштински социјална пензија, где грађани добијају око 1.000 долара месечно након што напуне 65 година, те да са тим новцем не може да се преживи.
У складу са буџетским могућностима земље, додаје он, треба да се обрачуна колико би она тачно могла да износи.
Социјална помоћ код нас је на нивоу 100 евра
– Ако знамо да је новчана социјална помоћ код нас на нивоу 100 евра, а да са тим новцем не можете да преживите ни недељу дана, онда претпостављамо да не може да буде већа од неке такве категорије. Али, ономе ко нема никаква примања, а није више радно способан или није у потпуности радно способан због година, свака помоћ би била добродошла – рекао је Рељановић.
Kо би могао да буде корисник социјалне пензије
Рељановић каже да најмање 50.000 старијих људи не може да оствари право на пензију.
– Ако имамо обухват те мере мањи од тога, ми смо онда негде погрешили – рекао је Рељановић.
Он је рекао да би требало пажљиво размотрити који су то параметри према којима би се остварило право на социјалну пензију како се она не би претворила у популистичку меру.
Рељановић сматра да социјалну гарантовану пензију не треба везивати за имовину, јер то што је неко има не значи да може да остварује приходе од те имовине. Он додаје да жене на селу због патријархалног система, чак и ако наследе неку имовину, препусте је брату или мушком наследнику, тако да никако не долазе у посед неке имовине, што је један велики социолошки проблем.
С друге стране, Рељановић наводи да су истраживања стандарда живота старијих увек показивала да и међу онима који остварују право на пензију, њих 30 одсто ради да би имали допунски приход.
– Постоје људи који су приморани да раде до смрти јер се не квалификују ни за какве друге приходе, а не мора да значи да нису радили негде у својој каријери. Једноставно нису добацили до тог минимума од 15 година радног стажа који не изгледа пуно ако кажете да сте радили 30 или 40 година, али када се зна колико је претходних 40 година било и рада на црно и колика је дугорочна незапосленост, онда је сасвим јасно да ће тај број можда чак и расти у будућности како ове генерације које су почињале радни век 90-тих година буду стизале на ред – рекао је Рељановић.
Он је навео да је било пуно случајева да су људи 90-тих година прошлог века радили, а није им уписан стаж, да многе околности утичу на то да се људи нађу у тој ситуацији и да је добро да се неко сети да ти људи постоје.
