Једини начин да се човек заиста заштити јесте да узврати благословом, јер то уништава свако зло.
Много пута сте чули реченицу у нашем народу: “ Кога га је клео, није дангубио“, те се одвајкада Срби питају да ли су клетве заиста делотворне. Међутим, свака зла реч изговорена из мржње или зависти губи своју моћ над онима који се уздају у Бога. Православље учи да је страх од клетве, заправо, највећи облик сујеверја и неповерења у Божији Промисао. Неправедна клетва се враћа свом пошиљаоцу, трујући његову душу и мир. Једини начин да се човек заиста заштити јесте да узврати благословом, јер то уништава свако зло.
Какву стварну моћ има изговорена клетва?
Страх од нечије зле воље, зависти или клетве толико је укорењен да се понекад чини већим од саме вере у Бога. Да ли је могуће да нечија зла намера, изражена речима, може заиста да нам науди, наруши здравље, живот или судбину? Православље, као вера у живога Бога који је Љубав и Правда, даје јасан одговор који разбија свако сујеверје. Хришћанско учење нас учи да се не плашимо човека ни његових речи, већ једино греха. У самом корену наше вере стоји истина да Бог управља светом и да је Његов Промисао изнад сваке људске злобе.
Као што каже Свето Писмо: „А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро“ (Римљанима 8, 28).
Проблем настаје када се права вера замени сујеверјем (празноверјем). Сујеверје је веровање да неки механички чин, симбол или зла реч има аутоматску, магијску моћ. Хришћанин, међутим, зна да само Бог може благосиљати или допуштати последице греха, док је човек сам по себи немоћан да некоме прокује судбину. Стога, највећа опасност од клетве не прети ономе коме је упућена, већ ономе ко ју је изрекао.
Проклетство као духовна последица греха
Да бисмо разумели шта је клетва, морамо прво схватити шта је Проклетство у библијском и теолошком смислу. Проклетство није никакав магијски ритуал, већ стање удаљености од Бога, који је извор живота, мира и благослова.
Бог је човеку дао слободну вољу. Када човек ту вољу окрене против Бога, свесно и упорно бирајући грех и одбацујући Божанску љубав, он сам себе излаже последицама тог избора. То је то проклетство: духовна последица греха. Бог не кажњава, већ допушта да последице нашег лошег избора дођу до изражаја. Грех по својој природи доноси са собом страдање, болест и, на крају, духовну смрт.
Христос нас је ослободио од проклетства које је донео грех. Као што сведочи Свето Писмо, Христос је на Крсту примио на себе тежину и последице нашег проклетства. Апостоли уче да смо ми због немогућности испуњења закона били под осудом. Међутим, наш Господ Исус Христос, који је био безгрешан, добровољно је преузео нашу казну. Његова смрт на Крсту (који је тада био сматран знаком највећег проклетства и срамоте) значи да је Он платио нашу цену и тиме нас искупио од свих последица греха и проклетства.
Свака душа је слободна у Христу. Оно што у народу зовемо „породично проклетство“ – склоност греху и последице лоших избора предака – уништено је Крстом Христовим. Свако ко је крштен и живи у Христу не мора да се плаши никаквог наслеђа зла, јер је наше проклетство замењено Благословом вечног живота, што је дар који се добија Крштењем.
Немоћ људске клетве и закон духовног бумеранга
Сада можемо да се вратимо на људску клетву – реч изговорену из мржње, гнева или освете. Да ли она има моћ? Црква одговара недвосмислено: Неправедна клетва нема никакву силу.
Ову истину је још пре Христа изрекао цар Соломон у Причама:
„Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.“ (Приче Соломонове 26, 2)
Божија правда је та која штити онога ко је неправедно проклет. Никаква зла воља или магија не може да делује ако Бог то не допусти, а Он не допушта да се зло деси недужном. Стога, плашити се неправедне клетве једнако је не веровати у Божију заштиту и Промисао.
Шта се, међутим, дешава са том злом речју? Враћа ли се она ономе ко ју је изрекао? Да, али не у магијском, већ у духовном смислу. Свети пророк Давид то живописно описује у Псалму 109, говорећи о судбини онога ко се облачи злобом:
„Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега. Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.“ (Псалам 109, 17-18)
Овај „духовни бумеранг“ значи да се зла воља, мржња и жеља за туђом пропашћу враћају и трују душу онога ко куне. Давидов стих, посебно изрази „вода у утробу и уље у кости“, поетски описује како зло продире у саму срж његовог бића, попут воде која се упија и уља које се дубоко увлачи. Клетва му постаје „хаљина“ – стање које га непрестано окружује; нешто што изнутра нагриза његову савест, уништава његов мир и прекида његову везу са Богом. Без обзира да ли ће се клетва остварити над жртвом, особа која ју је изрекла је већ начинила велики грех и довела у питање своје спасење. Штета по душу онога ко куне је далеко већа и сигурнија од штете по онога коме је клетва упућена.
Пут ослобођења: благослов уместо клетве
Када чујемо злобу, гнев или неправедну клетву, хришћанин не сме да узврати истом мером. Наш закон је закон љубави и праштања. Апостол Павле позива верне да се увек држе овог једног правила:
„Благосиљајте оне који вас гоне; благосиљајте а не куните.“ (Римљанима 12, 14)
Ово није само морална поука, већ духовна заштита. Када узвратимо благословом, ми прекидамо ланац зла и повезујемо се са јединим Извором благослова – Богом.
Пут ослобођења од сваког страха од клетве и проклетства је двострук:
– Покајање и Исповест: Први корак је увек признавање сопствених грехова. Ако нас је страх од клетве обузео, то је знак да смо веровали у зло више него у Бога – што је грех. Искрена Исповест уклања све узроке и везаности које смо сами створили.
– Живот у Тајнама: Редовно учешће у Светој Литургији и примање Светог Причешћа је највећи благослов и најмоћнија заштита. Када се сједињујемо са Христом, ми смо под Његовом заштитом, и никакво зло – ни изговорена реч, ни демонска сила – не може нам наудити. Као што је речено: „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Римљанима 8, 31).
Нека наш живот буде сведочанство вере, а не страха. Нека наш одговор на сваку мржњу буде благослов, јер нас на то призива наш Спаситељ. На тај начин, живимо у слободи деце Божије, изнад сваке људске злобе и сујеверног страха.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОВО ЈЕ НАЈБОЉИ ИЗБОР ПОСТЕЉИНЕ ЗА ЗИМУ
Добар, окрепљујући сан од кључне је важности. Стога вам откривамо у којој ћете постељини током зиме спавати још боље.
Добар сан зависи од много фактора, температуре у соби, осветљења, али и сопственог осећаја удобности. Често су баш ситнице те које праве разлику. И избор праве постељине може бити пресудан за мирну и регенеришућу ноћ.
Постељина се прави од различитих материјала, од којих сваки има посебне карактеристике. Од мекане памук-тканине и топлог фланела, преко луксузне свиле, па све до лана који хлади, сваки материјал пружа другачији ниво удобности. Прави избор у великој мери утиче на то колико ће ваш сан бити пријатан и опуштајући.
Током зимских месеци, фланел постељина пружа посебно пријатну топлину и удобан осећај током спавања.
Мекан и баршунаст, фланел задржава топлоту тела и греје у хладним ноћима. Овај материјал се обично прави од памука или вуне, а карактеристична благо избрушена површина даје додатну мекоћу и нежно обавија кожу.
Велика предност је то што је фланел истовремено и прозрачан и добро упија влагу, па се нећете презнојавати ни када се температура у просторији мења. Управо због ових особина, фланел постељина је идеалан избор за хладне зимске месеце.
Још једна предност, када увече легнете у кревет прекривени фланел постељином, он је већ пријатно топао, што код многих других материјала није случај.
