Тема превремене пензије већ годинама изазива забуну међу запосленима, па и међу послодавцима, посебно када се постави питање – да ли тај статус аутоматски значи и престанак радног односа.
Нове измене Закона о ПИО ступају на снагу 1. јануара 2026. године, када се помера граница за одлазак у пензију за жене. За пуну старосну пензију треба да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.
Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4 одсто.
Иако су многи уверени да је процедура слична одласку у пуну старосну пензију, правила су заправо битно другачија.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању прецизира шта се сматра пуном пензијом.
“Члан 19. јасно наводи да се право на старосну пензију стиче са 65 година живота и најмање 15 година осигурања или са навршених 45 година стажа. То је пуно пензионисање. Али члан 19а отвара могућност ранијег одласка у пензију, што називамо превременом пензијом“, објашњава адвокат Бранислав Вјештица.
Ипак, Закон о раду сасвим другачије третира ове две ситуације. Он не познаје одлазак у превремену пензију као разлог за престанак радног односа. Једини случај у којем радни однос престаје по сили закона јесте испуњење услова за пуну старосну пензију – навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа, осим ако се послодавац и запослени не договоре друкчије. У тој ситуацији, нико никоме не даје отказ, већ радни однос „сам од себе“ престаје стицањем права на пуну пензију.
- Фонд ПИО подсећа да радници који желе у пензију по условима из 2025. захтев поднесу до 31. децембра
- ТЕЛЕКОМ ПОЧЕО ИСПЛАТУ ДИВИДЕНДЕ у вредности од 2,3 милијарди динара
- Најкасније до сутра исплата свих планираних подстицаја пољопривредницима
- КОНКУРС ФОНДА ЗА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ Стипендирање до 1.111 најбољих студената ПРИЈАВЕ СЕ ПРИМАЈУ ДО ОВОГ ДАТУМА
- За упис бесправних објеката стигло 371.146 пријава
Код превремене пензије таквог аутоматизма нема. Зато су чести случајеви да се запослени и послодавци споразумеју како би се радно место ослободило, али закон јасно каже да послодавац не може једнострано да „пошаље“ запосленог у превремену пензију. Другим речима, послодавац не сме да изда решење о престанку радног односа због испуњења услова за превремену старосну пензију.
Иако многи запослени сами подносе захтев ПИО фонду за превремену пензију, па им форма прекида радног односа није пресудна, адвокат наглашава да такво решење не може бити донето „по аутоматизму“ због превременог пензионисања. Из тог разлога, поставља се питање како уопште исправно окончати радни однос у овој ситуацији.
“Запосленом који жели да оде у превремену старосну пензију потребно је да најпре сам поднесе захтев за раскид радног односа“, наводи Вјештица. На основу тог захтева послодавац доноси решење о престанку радног односа због отказа уговора о раду од стране запосленог, датог ради одласка у превремену старосну пензију. Таква процедура потврђена је и пресудом Врховног касационог суда из 2020. године.
Једно од најважнијих питања тиче се отпремнине. Закон о раду предвиђа исплату отпремнине запосленом који одлази у пензију, али не наводи о којој врсти пензије је реч. Из тога произлази да се право на отпремнину односи на све – инвалидску, старосну и превремену старосну пензију. Министарство за рад је, кроз званично мишљење, потврдило да је послодавац дужан да исплати најмање две просечне зараде запосленом који одлази у било коју пензију, па и превремену.
Додатну недоумицу ствара ситуација у којој запослени добије решење ПИО фонда о превременој пензији, али не поднесе захтев за раскид радног односа, већ настави да ради. Будући да Закон о раду не познаје институт превремене пензије као основ за аутоматски прекид радног односа, остаје питање у каквом статусу се такав запослени налази.
Према речима Бранислава Вјештице, у таквим случајевима запослени би и даље био у радном односу све док не испуни услове за пуну старосну пензију.
