Рад на сат, модел запошљавања који је већ годинама присутан у развијеним економијама, и који одлично функционише у САД-у, полако добија своје место и на домаћем тржишту.
Тај концепт отвара нове могућности за послодавце у трговини и угоститељству, али и за раднике који желе већу флексибилност и додатни приход. Питање је – може ли Србија у потпуности прихватити овај модел и какве промене он доноси?
Према речима Милоша Туринског, портпарола Инфостуда, у Србији за сада не постоји законски оквир који то регулише и најближе тој варијанти је хонораран посао, који не подразумева уговор о раду.
Тај концепт отвара нове могућности за послодавце у трговини и угоститељству, али и за раднике који желе већу флексибилност и додатни приход. Питање је – може ли Србија у потпуности прихватити овај модел и какве промене он доноси?
Према речима Милоша Туринског, портпарола Инфостуда, у Србији за сада не постоји законски оквир који то регулише и најближе тој варијанти је хонораран посао, који не подразумева уговор о раду.
– Код нас послодавци, наравно, ангажују хонорарне раднике, али то је обично договор да раде, рецимо, 4 сата дневно, сваког дана – објашњава Турински.
Осим тога, постоје послови који се плаћају по сату и то је обично у договору радника и послодавца. Радници су свесни да правно и законски нису заштићени као „стандардни радници“.
– Под ту врсту, условно речено, спада чување деце, давање часова из, рецимо, енглеског језика и математике… Такође, чистачице су ангажоване по сату. И сезонски послови попут брања воћа су у тој категорији, па све до ангажовања програмера за прављење сајтова и сличних услуга или хостеса – каже Турински за Бизпортал.
Што се тиче светске праксе, рад на сат подразумева да послодавци ангажују раднике само за оне термине када им је то потребно – на пример, за шпицеве у ресторанима, викенд смене у малопродаји или сезонске догађаје. Радници се пријављују на слободне смене путем апликација или база података, а зарада се обрачунава према броју одрађених сати.
У Сједињеним Америчким Државама и западној Европи, рад на сат је стандард у угоститељству и малопродаји. Платформе попут Gigprо или Instawork повезују раднике са послодавцима у реалном времену, док су у земљама попут Немачке и Холандије регулисани минимални сатни износи, чиме се штити радничка сигурност.
Турински каже да у САД-у постоји апликација Хајереп (Hireapp) која јако добро функционише и повезује послодавце и радну снагу која им је потребна.
– Ту апликацију су направили наши људи, који су пробали да је покрену овде, али није добро прошла. Онда су је понудили Американцима и тамо је прошла – говори Турински.
Зашто је „рад на сат“ привлачан послодавцима
За компаније, рад на сат значи оптимизацију трошкова. Уместо да запосле велики број људи на пуно радно време, могу ангажовати кадар само када је то неопходно. Ово посебно одговара трговинским ланцима током празничне сезоне и угоститељским објектима у време туристичких шпицева.
За студенте, младе или оне који желе додатни приход, рад на сат пружа флексибилност и могућност да сами бирају када ће радити. Међутим, без јасне законске регулативе, овај модел може значити и несигурност – од непредвидивих смена до мањих социјалних права.
Да ли је Србија спремна?
У Србији су, дакле, постојали покушаји да се рад на сат уведе кроз сезонске и студентске послове, али још нема централизоване платформе нити јасног правног оквира. Свакако да би нека уређена варијанта погодовала послодавцима. посебно у поменутим секторима угоститељства и трговине, који често имају проблема са недостатком радне снаге,преноси Bizportal
БОНУС ВИДЕО:
МОЖЕТЕ ЛИ ДА ЗАМИСЛИТЕ КОЛИКО СЕ СТВАРИ ДОГОДИ НА ИНТЕРНЕТУ ЗА САМО ЈЕДАН МИНУТ
Питање „шта се догоди за један минут на интернету у овој 2025.години“ звучи једноставно,али одговор открива невероватан обим дигиталног света.
Интернет је данас срце наше свакодневице, све се одвија невероватном брзином.Само 60 секунди довољно је да се пошаљу милиони мејлова, погледају стотине милиона видеа и обаве хиљаде онлине куповина.
Доле су подаци покупљени са разних онлине извора -сајтова и платфроми, које се баве онлине статистикама.У наставку вам дајемо 30 ствари које се десе онлине за 1 минут у 2025. години :
241 милион е-мејлова се пошаље сваке минуте
695 000 Инстаграм прича и Реелс објава направи се и погледа се.
~402,74 милиона терабајта података се креира.
69 милиона WхатсАпп порука се пошаље.
350 000 објава се подели на мрежи X (Тwиттер).
6,3 милиона Гоогле претрага се изврши за један минут.
600 нових Wикипедиа уређивања се изврши сваке минуте
70.000+ АИ упита (ЦхатГПТ, Гемини, Цлауде…) се покрене.
2,2 милиона онлине трансакција се обави сваке једне минуте!
23.000 Зоом састанака започне се за један минут на интернету.
Амазон остварује око $283,000 у приходима сваке минуте.
Снапцхат корисници сваког минута прегледају око 14 милиона видео снимака
174.000 апликација се преузме за један минут.
66.000 Инстаграм фотографија се подели.
2,1 милион људи активно користи Фацебоок.
3,47 милиона YоуТубе видеа се погледа за минут на интернету.
Више од 500 нових блог или неwс чланака се објави сваког минута глобално.
Сваке минуте се пошаље преко 69 милиона WхатсАпп порука.
Преко 1,1 милиона превлачења се дешава на Тиндеру за један минут на интернету.
Фацебоок остварује приближно $314,000 прихода сваке минуте (податак 2024-те)
ТикТок корисници сваког минута прегледају око 694.000 видеа.
Гоогле (Алпхабет) заради око $696,759 сваке минуте
66.000 Инстаграм фотографија се подели за минут на интернету
1,2 милиона ЛинкедИн претрага се изврши сваке минуте
500 нових домена се региструје сваке минуте
15.000 нових Слацк порука се пошаље сваке минуте
2,1 милион људи активно користи Фацебоок сваке минуте.
Пинтерест корисници сваког минута креирају око 1.5 милиона нових пинова
Аппле остварује приближно $744,000 прихода сваке минуте.(2024.година)
Сваке минуте на YоуТубе се постави око 500 сати нових видеа!
Ових 30 примера јасно показује колико је интернет огроман и незаустављив систем. Сваки минут се ствара, дели, шаље и троши незамислива количина садржаја.За нас као кориснике то значи не само море забаве и информација, већ и огроман изазов, како остати фокусиран у свету где се сваких 60 секунди деси мала дигитална експлозија.
извор: Занимљивостидана.цом
