Привремени послови и пензија: Ево када вам се стаж рачуна, а када не
Све већи број запослених у Србији ангажован је на привременим и повременим пословима, што отвара важно питање – да ли се и под којим условима овакав рад признаје у пензијски стаж. Одговор није једноставан, али је јасан: такав рад може бити признат као стаж осигурања, искључиво ако су испуњени законом прописани услови.
Кључни услов: пријава и уплата доприноса
Основни предуслов да се период рада на привременим и повременим пословима рачуна у пензијски стаж јесте да је радник пријављен на обавезно социјално осигурање и да су за њега уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).
Ови послови могу се обављати са пуним или непуним радним временом, код једног или више послодаваца, али збирно не смеју прелазити пуно радно време.
- Сутра је СВЕТИ НИКОЛА, а дан уочи празника једну ствар НИКАКО НЕ ВАЉА РАДИТИ: Овај обичај посебно се поштује пред НИКОЉДАН
- Да ли се рад на привременим и повременим пословима рачуна у пензијски стаж?
- ПОЛА СРБИЈЕ ГА СЛАВИ, АЛИ ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ ЗАПРАВО БИО СВЕТИ НИКОЛА? Ово РЕТКО КО ЗНА, због ЉУБАВИ је УРАДИО…
- Кошаркашице Паланачке гимназије шампионке округа
- Интерни час гитаре у Библиотеци „Милутин Срећковић“
Када се признаје цео месец стажа
Уколико је радник током целог месеца ангажован код једног послодавца са пуним радним временом, или ако рад траје део месеца без прекида, у стаж осигурања признаје се цео месец. У тај период улазе и суботе, недеље и празници, под условом да су доприноси за ПИО уплаћени на прописану основицу – било према уговореној накнади или према најнижој законом утврђеној основици.
Рад са прекидима и непуно радно време
Када се привремени и повремени послови обављају са прекидима или уз непуно радно време, у пензијски стаж улазе само дани у којима је радник стварно радио. У том случају, суботе, недеље и празници не признају се, осим ако је рад тих дана заиста обављен.
И у овим ситуацијама важи правило да доприноси за ПИО морају бити уплаћени најмање на сразмерни део најниже законом прописане основице, у складу са бројем одрађених дана.
Да ли је потребно обраћање Фонду ПИО?
Ако је послодавац уредно пријавио радника на осигурање и редовно уплаћивао доприносе, запослени нема обавезу да се лично обраћа Фонду ПИО. Ипак, стручњаци саветују да радници чувају уговоре о ангажовању и доказе о уплаћеним доприносима, како би у сваком тренутку могли да потврде остварени радни стаж и избегну евентуалне проблеме приликом остваривања пензијских права.
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОВО ЈЕ НАЈНЕОБИЧНИЈЕ ИМЕ НА БАЛКАНУ
У данашње време влада тренд необичних имена.
Ипак, када чујете како се зову тројица браће Мисимовић из места Градишка у Босни, схватићете да по специфичности и оригиналности нико не може да им приђе. Карађорђе, Тито и Дража. Не, није шала, није асоцијација на значајне личности из доба устанака и ратова, већ су у питању имена мушких чланова породице Мисимовић. У наставку следи њихова врло интераснтна животна прича.
На часу историје у Основној школи у Врбашкој код Градишке, наставник је са ученицима обнављао градиво о бившој СФР Југославији. Помињао је Други светски рат, Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу, где је 29. новембра 1943. године створена социјалистичка држава, и поставио питање: „Ко је био врховни командант и доживотни председник СФРЈ?“, без идеје да име које очекује да чује као одговор носи још неко, а да није Броз.
Учионица је остала тиха. Нико се није јавио, па је наставник одлучио да помогне и прецизира: „Знате ли ко је био Тито?“ Учитељ је тада добио неочекиван одговор. Руке су подигли близанци, Милица и Никола Мисимовић, сигурни у то да знају тачан одговор.
„Хајде, кажите ко је Тито“, рекао је наставник.
„Тито је наш тата“, одговорили су углас.
Затим су додали: „Он је вариоц, ради у Глини, у Хрватској, а кући долази сваког петка. Онда коси траву око куће и сади башту са мамом“.
На то су и остали ученици реаговали, потврђујући: „Да, господине наставниче, Тито је стварно њихов тата, то је истина“, рекао је један дечак.
Како је Тито добио име
Тито Мисимовић рођен је 30. октобра 1986. године у селу Јабланица, тридесетак километара од Градишке. Његов отац, Витомир Мисимовић, повратник из Аустралије, одлучио је да му сину да име Тито – свега шест година након смрти Јосипа Броза Тита.Занимљиво је да Витомир није био присталица комунистичког режима, нити је Броз био његов узор. Напротив, како сам Тито данас прича: „Мој отац је волео Краљевину Југославију, Дражу Михаиловића и династију Карађорђевић. Старијем брату дао је име Карађорђе. Тита је често псовао, што је тада било кажњиво. Чим би га поменуо код куће или у кафани, неко би дојавио и полиција би долазила. Из револта ми је дао име Тито, не обазирући се на мишљење моје мајке Милене, иако она није била против. Касније се није предомислио, али је полицији говорио: ‘Другови, не псујем ја вашег, него свог Тита’.“
Детињство са именом Тито
Тито каже да је још као дете постао жртва политике, иако то тада није разумео. Најтеже му је било у школи, када су га вршњаци задиркивали због имена.„Био сам постиђен, нисам знао зашто се сви понашају другачије према мени и зашто стално морам да објашњавам своје име. Касније сам се навикао и никада нисам размишљао да га мењам“, рекао је он за „Независне новине“.
У животу је, како каже, било и лепих и непријатних ситуација због имена.
Предности и мане специфичног имена
Једном приликом, док је уписивао сина Немању у матичне књиге у Градишци, стигао је у последњем тренутку пред затварање шалтера. Службеница је већ паковала ствари, али када је видела његово име на личној карти, рекла је: „Због Тита ћу остати и ван радног времена“.Обећала је – и завршила упис тог дана.
Слична сцена догодила се и у саобраћају, када га је полиција зауставила јер није упалио светла:
„Погледали су документа и један полицајац је рекао колеги: ‘Хеј, дођи да видиш како се зове возач – Тито!’ После неколико додатних питања о имену, вратили су ми документа и опростили прекршај. ‘Срећно, друже Тито, следећи пут упали светла’, рекли су и махали ми.“
Међутим, било је и непријатности. Највећа се догодила током крштења деце.
„Свештеник није желео да крсти Титову децу. Рекао је: ‘Sve може, али Тито не може у цркву.’ Дао ми је неко време да размислим и предложио да узмем црквено име. Тако сам, у договору с кумом Томиславом Мијатовићем, пристао да у црквеним књигама будем уписан као Томислав“.
И браћа имају историјска имена
Титов отац је, након њега, добио још једног сина, којег је назвао Драгољуб – по Дражи Михајловићу. Тако су у кући одрасли Тито и Дража, уз старијег брата Карађорђа.„Дража и ја смо стално били заједно, а Карађорђе нас је чувао и водио у школу. Кад би нас комшије виделе како идемо држећи се за руке, говорили су: ‘Види како се воле Тито и Дража.’ И то је била истина“, прича он.
Живот данас
Тито Мисимовић данас живи у Глини, ради као вариоц, школује децу и гради кућу. Не бави се политиком, али име му и даље изазива коментаре. Када је упознао супругу Зору, људи су говорили: „Зора се удала за Тита.“Зора, како каже, није била импресионирана, али ни против тога.
На послу му људи махом прихватају име као занимљивост.
„Старији га памте с носталгијом, често ме почасте пићем и честитају. О Јосипу Брозу не мислим ништа лоше – читао сам и чуо доста позитивног о њему.“
Већ годинама планира да са породицом посети Кумровец, родно место Јосипа Броза Тита, и нада се да ће ту жељу коначно остварити 25. маја, на дан када се некада славило Брозово рођење.
