Неки парохијани су веровања да се у цркви пали онолико свећа колико се људи спомиње у молитви. Верује се да се једна свећа пали за једну душу.
Пре су се свеће користиле у кућама и храмовима како би осветлиле просторију. У почетку су доминирале храмовима. Временом свећа постаје симбол светлости која се везује за добар почетак.
„Ја сам светолост света,“ каже Исус Христ. На основу овога можемо да закључимо да свећа није симбол људске душе.
Према руском свештенику Александру Белослудову, свећа је симбол молитве. Али њен пламен не замењује молитву.
Свећа, као и икона и тамјан имају функцију да вернике, парохијане доведу у право расположење. Стога куповина и паљење свећа у цркви према овом свештенику нема никакву функцију.
Богу је једино важно наше чисто срце и искрена молитва, а колико свећа палимо и коме их намењујемо – то није битно!
На питање верника да ли свећа за мртве може да се пали и на неком другом месту осим у цркви или на гробљу, руски свештеници наводе да је важније да се молимо за душе покојника, а да свећу можемо запалити где сматрамо да је потребно.
