Већина људи прибегава обичају бацања грумена земље на сандук, чак и не знајући његово право значење. Kако старији људи, тако и млади, поводећи се таквим примером, чине то изговарајући при томе речи: “Нека му је лака црна земља”.
Тај чин има своје порекло у магијској заштити од мртвих. Kада сви присутни баце по неки грумен, онда гробари завршавају посао враћајући сву осталу земљу која је ископана из раке преко сандука покојника. У разна времена на различите начине се штитило од мртвих у страху да се не повампире.
Живи су прибегавали разним лукавствима да би ово избегли.
Постоји обичај да се не враћају истим путем којим су и дошли на сахрану покојника, или су затрпавали камењем гроб да се покојник не би повампирио.
Бацање земље је слича ритуална радња.
Свако баца по неки грумен земље да земља буде тежа. Kао одушак савести је што се каже да покојнику буде лака земља не знајући да је то заштита управо од покојника. У већини наших крајева се уз грумен земље баца и по који ситан новчић, којим се на симболичан начин, поручује покојнику да исти новац понесе неком покојнику који је био близак ономе ко је новчић бацио.
