Овај датум је прилика да се подсетимо ко смо и шта су све радили наши преци да би нам сачували отаџбину. Ово је прилика да се сетимо устаника, похода на слободу и рађања модерне српске државе. Нека симболи наше заставе буду подсетник на снагу заједништва и трајне вредности које чине нашу земљу посебном.
Свим суграђанима и нашим ученицима честитамо празник уз поруку да следе примере својих славних предака, да кроз живот корачају храбро и поносно уз несебичну љубав према домовини.
Дан државности Републике Србије — Сретење је државни празник Републике Србије који се прославља 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.
Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.
Дан државности Републике Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут.
Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.
У периоду од 1990. до 2001. Дан државности Србије славио се 28. марта, у знак сећања на 28. март 1989. када је Скупштина СР Србије усвојила амандамне на Устав СР Србије и знатно смањила овлашћења аутономних покрајина.
У периоду од 1945. до 1990. као једини републички празник у СР Србији обележаван је Дан устанка народа Србије, који је такође укинут 2001. године.
Застава Српске револуције
Хронолошки:
На Сретење 1804. године је почео Први српски устанак и
На Сретењској скупштини 1835. донет Устав Књажевства Србије, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.
Њиме је Србији прва на Балкану укинула феудализам, што представља најисточнији утицај Француске револуције.
Тако постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.
Најзанимљивије од сретењских веровања јесте да младе девојке треба да пазе данас кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.
Пре Другог светског рата ово је била слава Удружења четника.
