На данашњи дан 28. октобра 1918. године јуначка Војска Краљевине Србије и француска коњица ослободиле су насељено место Велика Плана, данашње седиште истоимене општине.
Велика Плана је поднела огромне жртве у свим одбрамбено отаџбинским ратовима које су Србија и српски народ водили у деветнаестом и двадесетом веку.
Само у Првом балканском, Другом балканском и Првом светском рату из ове поморавске општине погинуло је, умрло од болести и глади или страдало на други начин најмање 3.341 официра, подофицира и војника Војске Краљевине Србије.
Ако се овом броју дода и 335 официра, подофицира и војника из Сараораца, поморавског села које се у то време налазило у саставу великоплањанске општине (тадашњи Великоорашки срез, а које је сада у саставу Смедерева и 82 погинула или умрла борца из Мале Плане, која сада припада Смедеревској Паланци, онда је број погинулих и страдалих ратника 3.758.
Довољно да се формацијски попуни једна бригада. Поређења ради, у рату који је деведесетих година прошлог века вођен на простору БиХ лаке пешадијске бригаде ВРС бројале су између 1.500 и 2.000 бораца.
Највише погинулих је било из Лозовика, чак 473.
Следе Старо Село са 374, Велика Плана са 374, Милошевац са 357 и Крњево са 346 палих ратника.
Велико Орашје и Крушево дали су 283 погинула борца, из Доње Ливадице је страдало 285 јунака и јадника. Из Марковца је погинуло 276, из Ракинца и Купусине 192, из Радовања 114 из Трновча 137 и из Новог Села 130 бораца.
Због пословичне српске аљкавости када су у питању пописи сопствених ратних жртава, али и масовности епског страдања српског народа од 1912. до 1918. године, у којем су страдале не само читаве породице, већ и читава села и јединице, а архиве нестајале у пламену, албанским гудурама и рукама окупатора, не постоји ни приближна евиденција о томе колико војника из Велике Плане је погинуло у борби, колико је подлегло глади, изнемоглости, тифусу и другим болестима, као ни где и када су се те смрти догодиле.
Тако да је скоро извесно да је број погинулих и већи од наведеног.
Бој за слободу отаџбине Плањани су војевали у редовима Дунавске, Шумадијске и Коњичке дивизије.
Ратници са југа општине – из Марковца, Старог Села, Новог Села, Радовања и Ракинца су били у саставу Шумадијске, а њихови саборци из Плане и северних делова општине у Дунавској дивизији.
По истом територијалном принципу били су мобилисани и коњаници из Велике Плане: они са северне половине општине у Четврти коњички пук, они са југа у Трећи коњички пук.
За слободу Србије ратници из Велике Плане војевали су на Куманову, Церу, Брегалници, Битољу, Кајмакчалану….
Нема података о броју цивила из Велике Плане који су страдали у одбрамбено-отаџбинским ратовима вођеним почетком прошлог века.
Професор Дарко Ивановић, највећи хроничар Велике Плане, каже да није истраживао те податке, али да су размере страдања биле огромне, посебно 1915. године, када је Поморављем харао смртоносни тифус, од којег је у Србији умрло око 150.000 људи.
Након пробоја Солунског фронта, српска војска је незадрживим јуришем ослобађала поробљену отаџбину и хитала према Београду.
Долином Мораве продирала је Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића, праћена француском коњицом, којом је командовао генерал Шарл Траније.
Ударну снагу Прве армије чинила је Коњичка дивизија, која је 26. октобра, око пола девет ујутро заузела Деспотовац и наставила да гони непријатеља према Свилајнцу.
Долином Мораве напредовале су и Дунавска и Моравка дивизија.
Простор од Деспотовца до Крагујевца бранили су 11. немачка армија, Алпски корпус и 30. дивизија аустро-угарске војске.
Свилајнац је ослобођен 27. октобра. У град су ушле српска и француска коњица.
Средња колона српске војске, која је 27. октобра око шест сати ујутро кренула из Брзана, а у којој су главнину чиниле јединице Дунавске дивизије, око 10 часова је избила на прилазе Марковцу.
Око 14 часова одред под командом мајора Душана Додића заузео је Старо Село (тадашњи Аџибеговац), а предвече је ушао у Велику Плану, где је и преноћио, у рејону железничке станице.
До прве веће битке на подручју Велике Плане дошло је 28. октобра, око седам ујутро, када су јаке непријатељске снаге код Великог Орашја, са леве обале Јасенице, жестоком ватром дочекале средњу колону Коњичке дивизије.
Непријатељ је са Јасенице одступио следећег дана, 29. октобра, у четири сата ујутро.
У готово свим селима Велике Плане погинулим ратницима из тих села, у време Краљевине Југославије, подигнути су лепи споменици, са мермерним плочама на којима су уклесана њихова имена.
Можда и највреднији споменик ратницима из ове општине палим у ратовима од 1912. до 1918. подигао је један комуниста.
Наиме, Боривије Перић, учесник НОБ-а и члан Комунистиче партије, по занимању учитељ, је у својој књизи „Моравска свитања“ објавио списак скоро свих (оних чија имена су негде записана и тако сачувана од заборава) погинулих краљевих војника из Велике Плане и околине.
Број страдалих бораца из Велике Плане у Првом светском рату седам пута је већи него број погинулих партизана у Другом светском рату, када је под командом Јосипа Броза Тита погинуло око 500 Плањана. Највише на Сремском фронту и Кадињачи.
Након ослобођења 1918. ослободиоци нису стрељали ни једног становника Велике Плане.
По подацима Државне комисије Републике Србије за тајне гробнице, након ослобођења 1944. године комунисти су нез суда стрељали око 200 Плањана.
Убрзо након прославе 22. годишњице ослобођења, 28. октобра 1940. године, Велику Плану је прво захватио Други светски рат а затим комунистичка диктатура.
Која је углавном обележавала само датуме значајне за партизански покрет и комунистичку идеологију.
Тако је Велика Плана деценијама обележавала само 10. октобар, дан када су је 1944. године ослободиле јединице јуначке Црвене армије.
Јунаштва и јунаци из балканских и Првог светског рата гурнути су у заборав. Зато што су припадали монархистичкој Војсци Краљевине Србије.
Требало је да прође осам деценија да се општина Велика Плана “сети” да поново обележи годишњицу ислобођења у Првом светском рату.
Учинила је то 28. октобра 2020. године општинска власт коју предводи Српска напредна странка, у коалицији са Социјалистичком партијом Србије.
Од тада се ова значајна годишњица обележава сваке године, полагањем венаца, свечаном академијом и пригодним културно-уметничким програмом.
Душан Марић
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: У Кини ресторан продаје зачињене дрвене штапиће без меса на њима!?
Кинески роштиљски ресторан постао је пре пар дана виралан јер продаје зачињене дрвене штапиће без меса на њима то јест, ражњића! Односно дрвене ражњиће од бамбуса зачињене мешавином зачина, чилија и младог лука људима који желе да уживају у укусу роштиља али без меса на њима
Прошлог месеца, кинески медији известили су о најчуднијој касноноћној ужини у јужној Кини, необичном „јелу“ под називом „Спицy Бамбоо Скеwерс“ или у преводу „Зачињени ражњићи од бамбуса.“
Осмислио га је власник ресторана са роштиља у Шаојангу, у провинцији Хунан, необична посластица се састоји од бамбусових ражњића зачињених мешавином зачина, чилија и младог лука пре него што се баци на роштиљ да мешавини дода мало задимљености.
Дрвени ражњићи се затим продају у серијама од 50 комада за само 10 јуана (1,4 долара), што их чини приступачним и укусним.
Само у случају да се питате како се то једе? Пааа..одмах ћемо вам рећи да не једете бамбусове ражњиће, већ исисавате њихов укус са дрвеног штапића!
Ма, је заслужан за осмишљавање „Спицy Бамбоо Скеwерс“ односно јела од дрвених штапића, како он тврди инспирисале су га жене које воде рачуна о тежини. Које су касно увече сврац́але у његов ресторан и одбијале да наруче било шта јер су се плашиле да ће се угојити.
Тако је смислио ужину која је таквим клијентима омогуц́ила да задовоље своју жељу за свежим роштиљем без додатних калорија.
Првобитно су зачињени ражњићи од бамбуса били замишљени као трик дизајниран да привуче пажњу, посебно на мрежи, преко платформи као што је Доуиин (кинеска верзија ТикТока)
Али након Ввидео снимка на којем господин Ма ужива у својим необичним посластицама, људи су хрлили у ресторан да сами пробају зачињене дрвене ражњиц́е без меса!
Данас, Ма наводно има стотине поруџбина сваког дана, што заиста ствара притисак на његове залихе бамбусових ражњиц́а. Али предузетник се не жали, јер остварује профит од око 5 или 6 јуана на свакој наруџбини зачињених ражњиц́а.
Занимљиво је да смо не тако давно представили на нашем сајту занимљивостидана још две једнако бизарне кинеске грицкалице – коцкице леда на жару и пржени речни каменчићи.
извор: Занимљивостидана.цом
