Анђели су духовна, бестелесна бића, извршавају Божји промисао, има их веома много и, према хијерархији, подељени су у девет рангова или чинова. Сваки човек на дан крштења добије свог анђела, који се назива анђео мирни, верни учитељ, чувар душа и тела. Ти анђели чувају човеку живот и здравље и пазе да човек, због свог незнања и несмотрености не направи какву погрешку.
Највиши међу анђелима су седморица арханђела, међу којима је Михаило, који има још и титулу архистратига, а по којем је овај празник добио име.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
Његов култ настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.
Честа је слава у нашем народу. По бројности свечара, одмах је иза Никољдана а славио га је и Цар Душан, Стефан Немања и његови синови.
Иако у народу постоји обичај да се за ову славу не припрема жито, Црква подсећа да се и на овај празник приноси жито, али не светитељу већ свим упокојеним прецима који су се заветовали светом архангелу Михајлу.
У народу се верује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током целе зиме и пролећа.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака и усмерава невернике на прави пут. У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
