Празник Света три јерарха је празник васељенских хришћанских учитеља, богослова и светитеља – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
На овај празник служе се литургије у славу светитеља који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли своје савременике, а својим богословљем задужили свеукупно хришћанство заузевши високо место у историји хрисћанске цркв, преноси РТВ.
Три васељенска учитеља су били тема великих богословских спорова у 11. веку јер су једни уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере.
Јавни спор је окончан установљењем заједничког празника сва три васељенска учитеља, 1084. године у Цариграду, у време цара Алексија и Комнена па се од тада Света три јерарха славе увек 12. фебруара, односно 30. јануара по јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.
Према предању, светитељи су се јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су „једно у бога“, да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.
На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике.
Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду који је 12 година управљао црквом утврђујући православље, а свети Јован Златоусти као велики беседник и тумач Светог писма који је својом речитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.
Света три јерарха уживају велико поштовање у српском народу где су од давнине еснафска слава металаца.
Православни грчки народ их сматра не само црквеним, већ и националним и школским празником.
