Православни верници данас славе Ивањдан рођење светог Јована Претече и крститеља Исуса Христа. Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује црква.
Викарни епископ патријарха Павла, Атанасије Хвостански служио је архијерејску литургију у новосаграђеној цркви Светог Јована Крститеља и Претече на Петловом брду, а празник је обележен у цркви на Централном гробљу и у другим храмовима посвећеним овом празнику.
Свети Јован Претеча био је један од пророка јеврејске секте Назарећана. Према хришћанској легенди, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан.
Срби га посебно поштују и као заштитника две врло важне установе – кумства и побратимства.
Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
Међу низом живописних обичаја везаних за тај дан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
