Празник Сабора светог архангела Гаврила није обележен „црвеним словом“ у календару СПЦ која му ипак даје велики значај и слави га као – Благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства. Архангел Гаврило је жива сила бестелесна и један од седморице серафима најближих Божјем престолу. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, сатаном.
Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.
Исти арханђел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа.
Лик анђела Гаврила слика са пресветом Богородицом Маријом, која прима Благовест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер је овај догађај отворио пут у Царство небеско.Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.
Ова сцена са архангелом Гаврилом како седи на гробном камену и показује на празан гроб најчешће се слика на православним представама догађаја Васкресења. Фреска у средњевековном манастиру Милешеви позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.
У народу је празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се оним који поштују веру тог дана забрањен скоро сваки рад.
Сматра се да је овај летњи празник установљен на Светој Гори у 9. веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе (Хрисоверга) после јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија који прстом по камену исписао песму Богородици „Достојно јест“.
Гаврило је први уз архангела Михајла који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима следе равни по части Рафаил, Урил, Селатил, Јегудил, Варахил и Јеремил. Саборни дан светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, односно 26. марта, према јулијанском календару, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
