Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина. Веровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање.
Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.
Ово се сматра “благим даном”, временом за одмор и молитву. Ова традиција се пренела и на остала занимања – данас никако не треба радити јер се верује да свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.
Такође, ово је лош дан за спавалице! На овај дан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године.
Изузетак су они који су већ “згрешили” и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко време и на Марковдан јер ће тако “поништити дејство” пређашњег сна и неће их стићи “казна”.
Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку – Марковдан црква празнује 8. маја по Грегоријанском календару тј. 25. априла по Јулијанском календару. То је празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра, Марку, који је на молбу верника написао књигу и Исусовим чудесима и учењу.
Тако је према предању настало прво јеванђеље.
Данашњи дан, називајући га Мистровданом, нарочито су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.
