Реч је о светитељу који се на овим просторима поштује од давнина и за кога се везује велики број народних обичаја и веровања.
Митровдан је празник посвећен античком команданту Солуна Димитрију који је живео у 3. веку.
Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповедао хришћанску веру.
Разјарени цар бацио је због тога Димитрија у тамницу. У тамници му се јавио анђео који га је окрепио у страдањима. После неколико дана је погубљен.
Солунски хришћани су Димитрија тајно сахранили, на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником тог града, а то је и данас.
Према предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.
Култ овог великог хришћанског мученика брзо је стигао и до наших крајева.
У средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Градови Косовска и Сремска Митровица добили су име по овом светитељу.
У српском народу Митровдан је једна од већих слава.
Постоји веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу, али и да ово није празник када се примају гости.
Такође, како налажу народна веровања, уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама.
За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, наводно ће зима бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
За Митровдан се везује и легенда да су се тада хајдуци негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.
Тако је и остао обичај да се данас запева: “Ђурђев данак хајдучки састанак, Митровданак, хајдучки растанак”.
Код Срба је давнашњи обичај да Димитрији имају надимке Мита и Митар, због чега је и дан Светог Димитрија добио народни назив Митровдан