МЕТЕОРОЛОГ Недељко Тодоровић изјавио је данас да након ове епизоде веома хладно времена, следи пораст температуре у Србији и додао да ће у октобру температуре бити у границама просечних вредности за ово доба године.
Тодоровић је рекао, говорећи о тренутним временским приликама и ниским температурама које су веома ретке за ово доба године, да је необично да почетком октобра буду овако ниске температуре и велике количине падавина, односно снега у планинским пределима.
– То се ретко догађа, можда једном у 30, 40 година, забележено је али више у октобру очекујемо топлу варијанту времена као продужетак топлог дела године – навео је он.
На питање одакле снег почетком октобра који је пао на Копаонику, Златару, Голији, Тодоровић је рекао да се наместила циркулација изнад европског континента, у Средоземљу је био циклон који је долазио из западног Средоземља у области Јадрана и Егеја, док је истовремено са североистока Европе пристизао хладан ваздух за ово доба године. Додао је да је та комбинација условила појачање тог циклона на Средоземљу, односно на југу Балкана и узроковало велику количину падавина у читавом региону.
Одговарајући на питање да ли грађане у октобру може да изненади минус и поледица на коловозу с обзиром на то да се свима онима који иду правцу Црне Горе преко граничног прелаза Јабука саветује опрезна вожња због клизавог коловоза, Тодоровић је рекао да може, јер већ данас има поледице на планинским пределима изнад 1.300 метара.
Метеоролог је додао да на Копаонику који је на 1.700 метара је минус четири степена, док је на Златибору нула степени. Како је навео, поледице ће бити не толико због снега који је пао, већ због краткотрајног разведравања које ће уследити кроз неколико дана, зато што у току ведрих ноћи почиње право хлађење приземног ваздуха које изазива поледицу и у нижим деловима земље.
– Просечна температура у Београду у овом периоду године је око 20 степени. Данас је шест степени и сумњам да ће прећи осам. Ако погледамо историјске податке на данашњи дан, најнижа максимална температура измерена је 1936. године и износила је 8,6 степени. Реално је да ће са данашњих шест степени ово бити најхладнији дан. Када посматрамо дуги низ података, карактеристика октобра је таква да имамо температуре и од 20 до 25 степени. Ако израчунамо просечан датум са максималним температурама од 25 и више степени, то је 13. октобар – изјавио је он за медије.
Тодоровић је рекао да иако се у наставку месеца може очекивати још неки топлији дан, температура неће прећи 25 степени после ове хладноће. Ипак, михољско лето нећемо моћи да очекујемо, јер температуре које буду забележене око 8. до 10. октобра биће углавном у границама просека, истакао је он и додао да је за михољско лето потребно да температуре буду барем два степена изнад просека.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО:
Како је настао и добио име „Црни петак“
Међутим, мало људи зна да име није настало у свету рекламе, нити га је измислила нека маркетиншка агенција.
Прича иза имена „Блацк Фридаy“ је много занимљивија и има своје корене још у 19. и 20. веку.
Један од првих забележених случајева употребе израза „Блацк Фридаy“ датира из 24. септембра 1869. године у Сједињеним Америчким Државама.
Тог дана дошло је до великог финансијског слома на берзи у Њујорку, када су два шпекуланта покушала да манипулишу тржиштем злата. Цене су нагло пале, многи инвеститори су пропали, а тај догађај је остао упамћен као „Црни петак“.
Иако овај догађај нема директне везе са шопингом, показује да се израз „црни“ често користио за означавање дана катастрофе или хаоса.
Право порекло модерног значења „Блацк Фридаy“ везано је за град Филаделфију током 1950-их и 1960-их.
Полицајци су тада користили израз „Црни петак“ да би описали саобраћајни и пешачки хаос који је настајао дан после Дана захвалности.
На улице су излазиле хиљаде људи – једни због празничне куповине, а други због велике фудбалске утакмице између војске и морнарице која се традиционално играла тог викенда.
За полицију, то је био најгори дан у години: прековремени рад, гужве, саобраћајне несреће, крађе по радњама и општа гунгула. Отуда и назив – црни.
Трговци су у почетку покушавали да избегну назив „Блацк Фридаy“ јер је звучао негативно. Чак су покушавали да га преименују у „Биг Фридаy“, али тај термин никада није заживео.
Тек 1980-их година, дошло је до маркетиншког „обрта“. Продавци су почели да објашњавају како је управо дан после Дана захвалности тренутак када њихови финансијски извештаји прелазе из „црвеног“ (губитка) у „црно“ (профит).
У књиговодству се губици традиционално пишу црвеном бојом, а добит црном, па је тако „Црни петак“ од дана хаоса постао дан зараде и штедње.
У САД се „Блацк Фридаy“ дуго сматрао незваничним почетком божићне куповине. Временом је постао културни феномен – сцене купаца који чекају у редовима испред радњи, па чак и преспавају у шаторима да би први уграбили попусте, постале су део америчке традиције.
Касније су и друге земље почеле да уводе „Црни петак“. Данас га имају готово све велике трговине широм света – од Европе до Азије. У Србији је овај тренд присутан последњих десетак година, нарочито са развојем онлине куповине.
Црни петак вс. Цyбер Мондаy
Поред Црног петка, почетком 2000-их појавио се и „Цyбер Мондаy“ – понедељак после Црног петка, када су фокусирани попусти на онлине продају.Идеја је била да се и интернет трговине укључе у празничну трку за купце. Данас се оба датума практично стапају, па многе радње нуде акције током читаве недеље.
У неким државама САД, Црни петак је чак постао нерадни дан за одређене фирме, јер послодавци знају да ионако нико не може да се концентрише на посао.
Најпознатији попусти су у технолошким радњама и супермаркетима, али истраживања показују да се највише купују – одећа, електроника и играчке.
Код нас у Србији и у суседним земљама у окружењу, постоје „лажни попусти“, где продавци пар дана раније подигну цене, па их на Црни петак спусте – тако да испада као да су на великој акцији.
„Црни петак“ је данас глобални феномен који означава почетак празничне потрошње и екстремне купо продајен еуфрорије.
Извор: Занимљивостидана.цом
