У оквиру Светле недеље – седмодневног празничног циклуса који почиње Васкрсом – овај дан има посебно место.
Према веровању, на Зелени четвртак сва места где обитавају але и друга нечастива бића остају затворена, док по земљи ходају само добра, небеска бића. То је разлог због ког се верује да сваки посао започет тог дана иде од руке.
Због тога се овај дан у народу доживљава као тренутак нових почетака, дан када се треба осмислити и започети оно што дуго стоји по страни – посебно ако је реч о пословима који су вам до тада били „тврд орах“.
У многим крајевима Србије овај дан се обележава различито, али се свуда наглашава важност радости и уздржавања од физичког рада.
Не ради се у пољима, нити се упреже стока. Не оре се ни под разно – наши стари су пазили да се на овај дан земља не узнемири. Не одржавају се свадбе – верује се да галама и музика могу отерати добра божанства која тог дана доносе благостање.
У Источној Србији, цела Светла недеља, а посебно четвртак, посвећена је молитвама за родну годину и заштиту летине од града и непогода. У давна времена, људи су молили Бога да у наредном периоду дарује благостање и мир, а многи су приносили заветне дарове црквама.
