Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Александра Невског, односно пренос његових моштију, а тај дан је у православном календару обележен подебљаним, црним, словом.
Свети Александар Невски био је син кнеза Јарослава, а од малена био је срцем окренут ка Богу. Био је правдољубив, жалостиван, истински побожан, презирао је сујету света. Од ране младости заволео је Христа, увек био жељан свете мудрости светих Отаца, а највише је волео да ноћи проводи у молитви.
1236. године постао је новогородски кнез, а победио је Шведе на реци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вера у Божју помоћ и војницима је пред битку говорио:
– Бог је не у сили него у правди!
Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу.
Након што је постао велики Владимирски кнез, Александар се много трудио на подизању и уређењу Руске земље, која је у то време патила од татарског насиља. Није био само заштитник и чувар Православља него и неустрашиви исповедник свете православне вере. У Златној Орди татарској није хтео да се поклони идолима нити да прође кроз огањ.
Због његове мудрости, храбрости, телесне снаге и красоте уважавао га и татарски кан. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње.
Двадесет седам година кнезовао је трошећи цело своје биће у христочежњивим подвизима и трудовима. Најзад, осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.
Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру.
Руска црква канонизовала је Александра Невског због његових хришћанских врлина, а током времена стварале су се и приче о чудима везаним за његов лик.
Једна од таквих прича је да се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци“.
Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење.
Зато се верује да свако ко има неког болесног или „слабог“ у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.
