Она је била ћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе, и супруге Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурђа Бранковића.
Ангелина се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних, а кроз цео живот, али и своје наслеђе, преносила је поруку да је физичко сиромаштво неважно све док је срце испуњено. Од материјалне је много опаснија духовна беда, гласи поука из њеног живота.
Кроз целу службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Исказане су и њене хришћанске врлине – чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке.
Световно име Преподобне мати Ангелине било је Ангелина Бранковић. Била је изузетно образована жена која је имала једну од највећих библиотека на овим просторима. И данас се њени остаци могу видети у манастиру Крушедол. Ангелина се 1460. године удала за слепог Стефана Бранковића, изгнаног српског деспота, са којим је поделила све невоље које су га снашле у каснијем животу, како у Србији, тако и у Албанији и Италији. Са њим је имала два сина, Максима и Јована и ћерку Мару које је васпитавала у хришћанском духу.
Након мужевљеве смрти се замонашила и кренула је да се бави милосрдним делима због чега ју је народ прозвао „мајка Ангелина“. Надживела је и супруга и троје деце, а упркос оскудици са којом се борила три пута је преносила мужевљеве мошти, а два пута и мошти сина.
Тропар (глас 8):
„У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелино, радује се дух твој“.
