Српска православна црква и верници данас славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви – у народу познат као Света Петка. Ова славна и у нашем народу веома поштована светитељка сматра се заштитницом жена и светитељком која је помагала болеснима и сиромашнима, а верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Света Петка историјска је личност, сврстана у ред светих. Живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији.
Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.
Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Једна је од највећих мисионарки хришћанске вере и поштује се у целом православном свету.
У нашем народу култ Свете Петке посебно је ојачао крајем 14. века, после Косовске битке. Прве записе о светици, о преносу моштију свете Петке из Видина у Србију, оставио је Григорије Цамблак, средњовековни писац и црквени поглавар, кијевски митрополит и аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.
Њене чудотворне мошти, иначе, током времена преношене су више пута – у Трново, Цариград, Београд. Од 1641. године почивају у румунском граду Јаши.
У нашој земљи има око 250 цркава посвећених Светој Петки, у чијој близини се најчешће налазе извори за које се тврди да су лековити.
На овај дан дешавала су се велика чуда. По обичајном календару, данас се не пере веш, не шије, нити ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.
Мост између народа и цркве
Култ Свете Петке дубоко је укорењен у српском народу. Она није само светитељка из црквених књига, већ симбол постојаности, женске снаге и тихе истрајности. У храмовима широм Србије, Бугарске, Грчке и Румуније верници се окупљају с истим поштовањем као и пре хиљаду година.
И док су многе светитељке остале записане само у књигама, Света Петка је остала у народу, у песмама, заветима и свакодневним молитвама. Њен живот, тих и ненаметљив, говори више од многих проповеди.
У времену буке и површности, она остаје симбол једноставне, искрене вере. И зато се и данас, кад год је тешко, жене окрећу њеном лику, пале свећу и тихо шапућу:
Света Петко, моли Бога за нас.
Кад се обележава Света Петка
Празник Свете Петке обележава се 27. октобра сваке године и то је њен главни дан у Српској православној цркви. Тада се прославља Преподобна мати Параскева – Света Петка, и тај дан је у народу познат као Петковдан.
Постоји и још један важан датум: 8. август, када се обележава Пренос моштију Свете Петке из бугарског Трнова у Београд.
У народу се оба датума поштују, али 27. октобар је дан када цркве буду пуне, жене посте, пале свеће и моле се за здравље, мир у породици и заштиту деце. Тај празник многе породице у Србији славе и као своју крсну славу.
