Српска православна црква слави Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, светог Христовог ученика који се родио у рибарској породици.
Апостол и јеванђелиста Јован био је један од првих ученика Исуса Христа са братом Јаковом.
Јован је био и син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру.
Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике, апостоле.
За Јована Богослова се каже да је био омиљен Христов ученик.
Једини је он, са Светом Богомајком, остао под крстом распетог Господа, не напуштајући га, обећавши да ће он чувати Богородицу и служити је све до њеног успенија.
Био је прогањан, понижаван и мучен.
За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес.
Ту је наставио да преводи незнабожце у хришћанство.
Имао је већ више од сто година када је зашао је са својих 7 ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста.
Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили.
Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему.
Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит.
Тим прахом народ је лечио многе болести.
Црква два пута у години прославља овог светитеља и то – 9. октобра када се сећамо његовог упокојења и 21. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири чудесни и како верници кажу лековити прах.
ОБИЧАЈИ
Верује се да на данашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље. У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
