Он је хришћански светитељ који се прославља 1. (14.) јануара према јулијанском календару. Живео је у III веку и био слуга богате Римљанке по имену Аглаида. Пре него што се обратио хришћанству, био је познат по раскалашном животу, али је касније постао верник и пострадао за Христа.
Према предању, Аглаида је послала Бонифатија у Азију да пронађе мошти светитеља, које би чувала као благослов у свом дому. Када је стигао у Тарс у Киликији, Бонифатије је затекао хришћане који су били подвргнути тешким мучењима због своје вере. Под снажним утиском њихове вере и храбрости, јавно је исповедио хришћанство. Одмах је ухапшен, мучен и на крају погубљен. Његово тело је, према његовој жељи, касније пренето у Рим, где га је Аглаида сахранила са великим поштовањем. Она је такође променила живот и постала побожна хришћанка.
Свети Бонифатије се у православној традицији помиње као заштитник од пијанства и порока. Њему се многи обраћају молитвом за избављење од зависности од алкохола и других штетних навика. Његов живот служи као пример покајања и преображења.
У православљу, Свети Бонифатије је познат као заштитник оних који се боре са пороцима, нарочито са пијанством. Многи верници га поштују као молитвеника који може да помогне у духовној борби и превазилажењу животних слабости.
Цркве и манастири посвећени Светом Бонифатију нису честе у православном свету, али постоје храмови који га славе као свог небеског заштитника. На пример, неке руске цркве га посебно поштују, будући да је његово име у руској традицији повезано са духовном обновом.
