Тај празник, обележен црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ као заповедни празник, слави се као успомена на дан када је Богородица, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји.
Чином Ваведења Маријиног, каже јеванђелско предање, свети родитељи испунили су завет да ће пород, којег дуго нису имали, “предати Богу на службу”.
“Напред су ишле девице, са запаљеним свећама, а за њима пресвета Дева, украшена царским благољепним хаљинама, како приличи кћери царевој и невести Божјој”, записано је у “Прологу” владике Николаја Велимировића.
Слава манастира Хиландар
Ваведење је слава манастира Хиландар на Светој Гори, па ће братсво српске царске лавре прославити празник своје заштитнице и заштитнице читавог Атоса.
Према предању, Богородица је једина жена која је ступила на тло Свете Горе на свом мисионарском путовању по повратку из Свете Земље.
На православним иконама посвећеним овом празнику слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, а једна од најлепших представа је славска икона манастира Хиландар.
У Цркви краља Милутина у Студеници је једна од највреднијих и најбоље очуваних фресака са истом сценом Ваведења.
На славским иконама Ваведња слика се такође и сцена из јерусалимског храма, у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарија, отац Јована Претече.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Према народним веровањима, сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери, а у источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева – ведро небо обећава добру летину.
У појединим таковским селима је био обичај да се на данашњи дан након службе остане код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени, а у селима јужног Поморавља све жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу где се читаву ноћ моле како би добиле пород.
