Српска православна црква данас обележава Усековање часне главе Светог Јована Kрститеља, празник у народу познатији као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.
Православни хришћани и Српска православна црква обележавају успомену на смрт пророка, претече и крститеља светог Јована. Свети Јован се слави и 20. јануара, у знак поштовања према свецу који је, по предању, крстио Исуса Христа.
Усековање главе Светог Јована Kрститеља
Српска православна црква овај празник сврстава међу славе. У хришћанском свету се обележава као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Kрститеља подигли цар Kонстантин и царица Јелена.
Тада се подсећа на страдање светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, глава одсечена („усекована“) и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива „Усековање“.
Свети Јован се назива Kрститељ јер је крстио Исуса Христа и, према предању, у њему препознао сина Божјег. Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.
Јован је, по предању, пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је „живео у греху“ са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.
Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој чувени плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу светог Јована.
Иродијада је захтевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тела, у страху да Свети Јован не васкрсне.
Обичаји
Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.
На дан Светог Јована избегава се било какав рад, напољу и у кући. Народ се окупља у храмовима на литургији, Срби посте а деци се не даје ништа црвено – јабука, парадајз, бресква и грожђе.
Једини рад који се препоручује је брање лековитих трава – кантариона, нане, коњске чубуре и линцуре. Нарочито је добро набрати кичице, хајдучку траву, цвет од липе, дрен, шипку, оскорушу и мале зелене лубенице. Сматра се да ће ове биљке донети срећу свакој породици, а оне су и народни лекови за лечење многих болести.
Деци се не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, ни парадајз, ни бресква, ни црвено грожђе.
