За оне који се не сећају, и оне који су случајно или намерно заборавили, Први мај је Празник рада и као такав некада је, и у овој земљи, био један од најзначајњих. Данас се све свело на пар нерадних дана, мало ко се спомиње парада, које су се одржавале у свим већим местима тадашње нам државе, да се прикаже шта смо постигли и, тако се мислило, куда даље идемо.
Наравно, тамо никада нисмо стигли, социјализам је, баш као и наречена држава, утрнуо као свећа на ветру не дочекавши последњу деценију прошлог века.
Ипак, да разбијемо уврежено мишљење, чисто да се зна, Први мај није празник у вези са на неким комунистичким датумом. Уосталом, настао је пре него што је комунизам постао глобална појава, као сећање на догађај у земљи у којој је комунизам био велико но, но, а комунисте су половином прошлог века гањали к’о ђавола у плиткој води. Онда није никакво чудо, да се тамо комунизам и социјализам, за разлику од значајног дела остатка света, у који смо и ми добрих четрдесетак година спадали, никада нису примили.
Празник је установљен у знак сећања на прве масовне радничке демонстрације одржане 1. маја 1886 у Чикагу, када су радници захтевали боље услове рада и осмочасовно радно време. Од тада се најпре у Америци, а затим и у свим земљама света прослављао као међународни празник рада. После Октобарске револуције, Први мај је постао државни празник у СССР-у, а после Другог светског рата и у осталим социјалистичким државама.
Иначе, баш због идентификације 1. маја као комунистичког празника, раднички покрет у Америци се одрекао тог датума и тамо се поодавно први понедељак у септембру слави као Празник рада.
За нас остале, што остадосмо верни традицији… Да се подсетимо, неки са сетом, неки са „не поновило се“.
Остала је само п(ј)есма…
Другарска се песма ори
песма која слави рад
срце громко нек нам збори
да нам живи, живи рад!
Подигнимо у вис чела
ми – јунаци рада свог,
наша биће земља цела,
да нам живи, живи рад!
У дивљака лук и стрела,
жељезница, село и град,
то су наших руку дела,
да нам живи, живи рад!
Извор: Подунавље.инфо
