Данас, 8. септембра, широм света се обележава Међународни дан писмености, што је датум који је још 1966. године УНЕСKО утврдио. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у великом делу света.
Нажалост, ни званични подаци у Србији нису охрабрујући, јер по последњем попису у Србији 2,68% становништва је без школске спреме, 11% са непотпуним основним образовањем, а 20,76% са основним образовањем, што је 34,44% укупног броја становника. Овако поражавајућим подацима доприноси и недовољан број часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама, где заостајемо за европским земљама у којима је број часова матерњег језика знатно виши.
Познавати свој језик и писмо, једно је од мерила образованог човека. У 21. веку се све више говори о информатичкој писмености, али можда пре треба говорити о базичној писмености, а тек онда и о функционалној писмености. Данас бити писмен не значи само познавати граматичку и правописну норму. Данас је то много више, умети да протумачимо и разумемо време у коме живимо и изборимо се са оним што чујемо и сусрећемо на сваком кораку – полуписменим, квазиинтелектуалцима, полуинтелектуалцима.
Увек је била храброст бранити свој језик и писмо. И данас је то сложен и захтеван задатак са бројним изазовима које ово време носи. На том путу осим храбрости, потребна је писменост у најширем значењу те речи.
Г. Савовић
