Јован Крститељ био је посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене цара Ирода, који је у то време владао, стоји у старим записима.
Када му је глава одсечена, Иродијада је наредила да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се плашила да страшни пророк некако не васкрсне. Зато је узела његову главу и закопала је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња, благочестива Јована, жена Иродовог дворјанина Хузе, није могла да живи у знању да глава Божјег човека остане на бешчесном месту, па ју је ископала тајно, однела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској Гори.
Не знајући ништа о свему томе, цар Ирод, када је чуо за Исуса Христа и велика чуда која је чинио, уплаши се и рече: То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих.
После извесног времена, неки властелин, поверовавши у Христа, остави положај и сујету и замонаши се, и као монах, са именом Инокентије, настанио се на Јелеонској Гори, баш на оном месту где је глава Крститеља била закопана.
Почео је да зида себи ћелију, копао дубоко и нашао земљани суд и у њему главу, за коју му се јавило да је Крститељева. Он ју је целивао и закопао на том истом месту.
Вера и обичаји
По Божјем промислу, та чудотворна глава касније је ишла од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
Многа чудесна исцељења догодила су се од главе Јована Крститеља, а важно је и интересантно да док је био жив, „Јован не учини ниједно знамење, а његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ“.
Обичаји налажу да се сваки Крстовдан у години пости зарад доброг здравља породице. Крстовдан је дан када се цео свет моли и позива на покајање, како бисмо се очистили од грехова и били достојни Исуса Христа.
Данас не смете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено веровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повређивале ране невино страдалог светитеља.
