Српска православна црква и њени верници данас обележавају пренос моштију светог апостола Вартоломеја. Његов главни празник је 24. јула, односно 11. јула по јулијанском календару.
Када је овај велики апостол био распет у јерменском граду Албанапољу, хришћани су скинули његово тело и сахранили га у оловном ковчегу. Пошто су се на његовом гробу дешавала многа чудеса, нарочито исцељења болесних, број хришћана је растао. Због тога су незнабошци узели ковчег са Вартоломејевим моштима и бацили га у море.
Истовремено су бацили још четири ковчега са моштима мученика Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. Међутим, по Божјем промислу, ковчези нису потонули, већ су се водом раздвојили у четири различита града: Акакијев ковчег је стигао у Аскалус, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на други део Сицилије, а Вартоломејев на Липарска острва.
Липарски епископ Агатон је, неким тајанственим откровењем, сазнао да се мошти светог апостола приближавају. Са свештенством и народом, изашао је на обалу и дочекао ковчег с великом радошћу.
Том приликом, многи болесни су били исцељени моштима светог апостола. Оне су биле положене у цркви посвећеној светом Вартоломеју, где су остале до времена иконоборачког цара Теофила (око 839. године). Када су муслимани стигли на Липаре, мошти су пренете у град Беневенто.
Тако је Господ прославио свог апостола чудесима, и за живота и после смрти.
Народно веровање каже да Вартоломеј не опрашта неверницима који данас раде, јер постоји веровање да би им сви послови у пољу могли пропасти. У народу се каже: „Смлатиће те као Вртолома праску!“
У неким крајевима Србије верује се да рад на Вратолому може изазвати поплаве, град и олује. Слично томе, ако је данас облачно, верује се да то најављује лошу годину за пољопривреднике и све оне који живе од рада на земљи.
Не препоручује се рад на њиви данас.
У селима Шумадије, народ верује да светац лечи падавицу, па оболели одлазе у оближње манастире да се помоле. У топличком крају, сматра се да Свети Вратолома и Свети Сава седе на планини и чувају њиве од штете. Олује су могуће само ако они прилегну и задремају, али то се ретко догађа.
Народ верује да деци треба забранити да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, па се због тога светац зове Вратолома (Вртолома). Такође се избегава купање у рекама, а женама се саветује да данас не „бућкају“ млеко.
Сви послови на њивама се на данашњи дан обустављају.
(Телеграф.рс)
БОНУС ВИДЕО:
