Српска православна црква и њени верници 9. децембра по новом календару (26. новембра по старом) прослављају Светог Алимпија Столпника.
Свети Алимпије је представљен у пустињачком оделу како седи на свом столпу (стубу).
ПрепоручујемоМилошу из Лајковца којем је девојка Марија дала бубрег позлило: На ВМА се бори за живот, потребна А крва групаПашалић: Превенција је најважнија за борбу против вршњачког насиља
Једна од најпознатијих фресака је у припрати Пећке патријаршије. Сматра се једним од три велика столпника, заједно са Симеоном и Данилом Столпником.
Свети Алимпије Столпник рођен је у Андријанопољу у 6. веку. У младости се удаљио на неко грчко гробље ван града, за које се веровало да је место пуно демона и нечистих сила.
Ту је поставио крст, саградио храм и подигао столп, стуб, на којем је, у посту и молитви, провео 53 године. Због тога је и назван Столпник.
С временом, људи су почели да га поштују и долазе ради утехе, поуке и исцељења.
Поживео је, по мишљењу једних, стотину, по мишљењу других, 112 година. Његове мошти и данас су исцелитељске. Сачувана је његова глава која се данас налази у Кутлумушком манастиру на Светој Гори.
У Србији се Свети Алимпије Столпник слави као крсна слава, увек посна због Божићног поста.
У народу се прича да је заустављао кугу и губу, одбијао нездраве ветрове и чинио разна друга чуда.
Свети Алимпије сматра се заштитником стоке, па је народ некада веровао да стоку данас никако не треба упрезати. Избегава се кравље месо, а на истоку Србије на сто се не износи телетина, како би у кући владали напредак, слога и мир. На данашњи дан одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.
Вести са насловнеОвако вечерас изгледа околина Дамаска: Погледајте општи хаос на путевима, једни беже, а други се враћајуВучић посетио Милорада Додика у болничкој соби: “Пожелео сам му брз опоравак и добро здравље”
Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника. Поштован је и у католичкој и у православној цркви.
Свети Алимпије на икони се представља у аскетском, тј. пустињачком оделу како седи на свом столпу.
Он је заштитник стоке, па се зато на његов дан не упреже стока. По предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља.
Иако празник Свети Алимпија није заповедан, а тиме и нерадан за вернике, његов култ је распрострањен код Срба и слави се и као крсна слава.
У Србији се, у неким крајевима назива и Свети Ђорђе Алемпије. То је зато што се тога дана слави спомен освећења два храма Св. великомученика Георгија, у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у један.
Верује се да је Свети Алимпије учини многа чудеса благодаћу Христовом. Болне је исцељивао, ђаволе из људи истеривао и будућност је предсказивао.
14 година пре смрти, ноге су му биле поражене љутом болешћу, те за све то време он није могао да стоји већ од самог престављења свог лежао је на једној страни. И када су његови ученици желели да га окрену на другу страну, он им то није дозвољавао.
Према народној традицији, не ваља ни да се на овај дан једе говеђе месо. Отуд, нарочито, у источним деловима Србије, да би “кући кренуло”, на трпези на овај дан не сме да се нађе кравље, говеђе, јунеће месо.
Као и на све друге велике православне празнике, и на овај би, барем што се народне традиције и обичаја тиче требало прескочити све тешке послове.
телеграф.рс
