Рођен је у Риму као припадник царског рода и савременик светих апостола. Једном, док му је мајка са двојицом браће пловила лађом, бура их је однела у непознатом правцу. Отац је кренуо да их тражи, па се и он изгубио. Тада је Климент пође да пронађе родитеље и браћу. У Александрији је упознао апостола Варнаву, потом се придружио апостолу Петру, чији су следбеници били његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову као старицу просјакињу, а потом и на оца.
И тако се опет саставила цела породица и као сви хришћани вратили су се у Рим. Климент се није одвајао од великог апостола, који га је поставио за епископа пре своје смрти. Са пламеном ревношћу управаљао је Климент црквом Божјом и преобраћао је у веру Христову из дана у дан велики број неверника. Одредио је седам брзописаца да пишу житија хришћанских мученика који су у то време страдали у свог Господа.
Осуђен на смрт!
Цар Трајан га је протерао у Херсон, где је Климент нашао око две хиљаде изгнаних хришћана. Сви су запослени на тешком послу тесања камена на јесном безводном месту.
Зато што је велики део свог мученичког живота провео у затвору и мучењу, у неким крајевима Србије верује се да на сутрашњи празник нико не би требало да дира ножеве и остале оштре предмете како не би „повређивао“ ране Светог Климента. Такође, иако није црвено слово, требало би избегавати тежак, физички рад и сређивање дома већ дан провести са породицом и пријатељима и на овај начин прославити успомену на живот и велика дела Свештеномученика Климента.
Климента су примили хришћани са великом радошћу и он им је био живи и извор утехе. Молитвом својом извео је воду из земље и обратио у хришћанство толики број неверних мештана да се за једну годину подигло на том месту седамдесет пет цркава.
Да не би ширио даље веру Христову, Климент је осуђен на смрти утопљен у море с каменом око врата. Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време Кирила и Методија.
Извор: kurir.rs
