Реч је о епископу са Кипра који је због своје мудрости и добрих дела добио тај „чин“ и управљао црквом с великом љубављу и посвећеношћу.
Међутим, када је у време цара Ликинија (4.век) почело прогон хришћана, Теодот је изведен на суд и стављен на нелике муке. Мучитељ Савин га је саветовао да се одрекне Христа и поклони идолима незнабожачким али овај божији човек није се „дао“.
Ово су његове речи: „Кад би ти знао доброту Бога мојега, на кога се ја надам, да ће ме због ових кратковремених мука удостојити вечнога живота и ти би пожелео да за њега пострадаш овако као ја“.
Такав став је наљутио његове мучитеље и ударали су му клинце у тело, а он се молио и молио Богу. Били су убеђени да му је крај близу, те саветоваше и поучаваше хришћане који беху око њега.
Међутим, цар Константин тада објави слободу хришћанима и нареди да се пусте сви који су под судом ради Христа.
Светитељ са Кипра дочека жив своје ослобађање и тако измучен се врати у Киринију.
Поживео је још две године, равно до 302.
Празник њему у част, СПЦ слави га 2. марта по црквеном, а 15. марта по грегоријанском календару.
Што се тиче веровања која се везују за данашњи дан, сматра се да ако вас муче бриге и разни проблеми, обавезно треба да урадите неко добро дело, потрудите се да помогнете другима у сећање и по угледу на великог свеца којем је тај дан посвећен. Видећете да ћете се одмах осећати боље.
(Telegraf.rs)
