Света мученица Јулијана је ранохришћанска светитељка која је живела у Никомидији крајем 3. века.
Иако је живела у дому незнабожаца, рано је чула проповед неког хришћанина и поверовала у Христа и Бога.
Римски сенатор Елевсије био је њен вереник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му је рекла да се неће удати за њега ако не буде постао епарх тога града. То му је предложила, мислећи да никада неће стићи до те функције. Међутим, Елевсије се потрудио и постао епарх никомидијски. Јулијана му је тада открила да је она хришћанка и да не може ступити са њим у брак, док он не прими њену веру говорећи: “Шта нам вреди бити телесно уједињени, а духом раздељени?”
Елевсије ју је тада тужио оцу. Отац ју је претукао, па је предао епарху на мучење. У хришћанској традицији се спомиње да је Јулијану Исус Христос исцелио у тамници и она је изашла пред епарха потпуно здрава. Епарх ју је потом бацио у зажарену пећ, међутим ватра јој није наудила. Видевши то, многи су поверовали у Исуса. У хришћанство је прешло пет стотина мушкараца и стотину тридесет жена.
Све њих је епарх осудио на смрт и наредио да их посеку мачем. На исту судбину осуђена је и Јулијана. Глава јој је одсечена 304. године. У хришћанској традицији се спомиње да је Елевсија убрзо стигла Божја казна и да му се на мору разбила лађа. Међутим, он се није удавио него испливао на неко острво, где су га пси растргли и појели.
У неким крајевима, Света Јулијана се призивала као заштитница од разних болести, посебно грознице. Људи би палили свеће у њену част и молили се за здравље и заштиту породице.
Света Јулијана је често била узор женама у вери и послушности. На овај дан се жене посебно моле за јачину у борби са животним изазовима и за очување породичног мира.
У неким деловима, на овај дан се избегавају тежи кућни послови како би се показало поштовање према светици.
Како празник пада у време Божићног поста, верници су често обележавали дан молитвом и уздржавањем од мрсне хране.
