Велики православни празник Цвети увек пада у недељу пре Васкрса, а дан после Лазареве суботе, или Врбице.
Цвети се славе у знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем. Због тога је код нас обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће, па је и одатле назив самог празника.
Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и убере цвет има право на једну жељу која ће му се сигурно испунити, само ако снажно верује.
У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвете цео дан шета окићен цвећем. Момци би правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење из кога би оне могле да разазнају удварачева осећања. Данас је довољно да се набере цвеће и унесе у кућу.
Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима. Зато, поклоните данас некој драгој особи цвеће. И водите рачуна – сваки цвет има своју симболику:
Маргарете – Да будете лепи и крупни
Дрен – Да будете јаки и здрави
Љубичице – Да будете миришљави и привлачни
Врбове гранчице – Да сви буду напредни и успешни
Ружа – да будете румени и свежи
Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Ово значи да се овај празник прославља у зависности од тога када је Васкрс јер се празнује недељу дана раније. Установљен је у Јерусалиму крајем ИВ века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.
Цвети се славе у свим хришћанским земљама, али са незнатном разликом у обичајима.
Сутрашњи празник је црвено слово, па не би требало радити кућне послове.
Сутра би ваљало изговорити ову молитву за здравље и срећу вас и ваших најближих:
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње. Амин.
