Православни верници данас славе Очеве (Оце), празник који се увек обележава у последњу недељу пред Божић.
Оци су празник који се слави у име свих очева, али и генерално свих мушкараца који ће у будућности постати тате. Оци се славе две недеље после Детињаца, односно недељу дана после Материца, чиме се заокружују три најбитнија дана за породицу у православљу.
Циља слављења Очева (Оца) је указивање поштовања мушкарцима који су глава породице. Они су истовремено и подсећање да је породица један од најважнијих стубова хришћанства.
Цео дан проводи се у добром расположењу и слављу, уз свечани, због Божићњег поста, обавезно посни ручак.
Према народном веровању на данашњи дан деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом на препад везују своје очеве за ноге. Деца потом честитају празник, а очеви им деле слаткише и друге поклоне.
Највећи празник очева веома се поштује, нарочито у сеоским срединама.
Оци подсећају колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом. Сви старији мушки чланови породице морају да часте децу, али и своје лепше половине.
Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева.
Оци су се нарочито славили пре Другог светског рата, када су мушкарци водили све чланове уже породице у радње како би им купили нову одећу.
Сматра се да Детињци, Материце и Оци симболизују чврсте породичне везе, а обичаји мир, слогу и међусобно поштовање.
