Никифор је рођен као племић, његов отац Теодор био је високи чиновник на царском двору.
Никифор је када је одрастао остао на двору и службовао неколико година имавши исто звање као и његов отац. Када је одлучио да остави двор отишао је до обале Босфора и тамо саградио манастир. Управљао је манастиром, али није постао монах под изговором да је недостојан, иако је хришћанским животом служио као узор монасима.
Када је умро патријарх Тарасије, Никифор је изабран за патријарха и против своје воље. Одмах по избору примио је монашки чин. Устоличен је у Светој Софији као патријарх 806. године. То је било за време владавине цара Никифора, који је убрзо потом отишао у рат против Бугара и погинуо.
Неколико година касније од цара Лава Јерменина Никифор је протеран са престола на острво Проконисос. Ту је провео живот у оскудици и злопаћењу тринаест година, а потом се престави и оде ка Господу 828. године.
Године 846. мошти светог Никифора пренете су у Цариград.
Не оклевајући, пресвети патријарх узе презвитере и монахе, и пође на острво Проконис, праћен мноштвом народа. И кад стиже у манастир светог мученика Теодора, отвори гроб светог Никифора, и сви видеше чесно тело његово, после деветнаест година од дана сахране, потпуно читаво, без икаквог знака труљења и пушта из себе диван мирис.
Према народним веровањима данас треба да се ушива одећа, а добро је и да се запале свеће за преминуле.
