Школа је установа за коју нам је прва асоцијација место где деца организовано заједно проводе највише времена у току дана, место које треба да буде сигурно, безбедно, спокојно, како за дете, тако и за родитеље.
Само се у школи у којој влада пријатна атмосфера, у којој су сви актери заштићени и уважавани, у којој се проблеми решавају ненасилним методама, може учити ненасилништво.
Међутим, насиље се не дешава само међу децом, односно вршњацима. У школи такође долази и до насиља деце према наставницима и професорима.
Јавност у Србији огорчена је након што је испливао снимак на ком се види како ученици Техничке школе у Трстенику малтретирају професорку.
Ово, нажалост, није усамљен случај. У Смедеревској Паланци прошле године ученица основне школе напала и посекла ножем наставницу математике. У Бору 2020. године професор физичког је задобио лакше повреде пошто га је напао ученик на степеништу школе. У Сремској Митровици 2019. у току наставе ученик 8. разреда физички је напао и повредио директора школе. У Ужицу исте године учитеља је претукао бивши ученик, који је претио и двема професоркама једне средње школе. У Београду је 2019. наставницу која је покушала да растави двојицу ученика, један од њих ударио песницом у главу.
Данас је готово незамисливо да дете дође из школе и исприча да га је учитељ истукао. Прво би се згранули родитељи, па друштво и такав “педагог” био би одмах смењен, а вероватно би му био и забрањен рад са децом. Некада је, међутим, батинање ђака био потпуно легалан и опште прихваћен образовно – васпитни метод.
Најблажа је била опомена и стајање у ћошку, али је било ту и исписивања реченица по табли, остајања за казну након завршетка школе, па и клечања на кукурузу и ударања шибом по рукама, табанима или туру.
Овакве методе кажњавања углавном нису навођене у званичним документима, али чињеница да су у пракси биле и те како присутне остала је у сећањима некадашњих ђака и записима касније угледних Срба.
Наравно, овај вид „васпитавања“ може пре ђаку донети трауму него важну лекцију. Такође, у Закону о основама система образовања наведено да ће бити кажњен сваки наставник за којег се утврди да је малтретирао, увредио или ударио ученика. Али чињеница је да страхопоштовања према учитељима, наставницима и професорима данас готово нема. Ученици све мање бирају речи, не поштују ни вршњаке, а ни наставнике.
Заборавили смо да родитељи и школа треба да раде у заједничком интересу – да образујемо и васпитамо децу за живот. Данас родитељи стоје насупрот школе и постали су противници и када се то буде променило значи да смо на добром путу
Дневник
