Nema nevažnih događaja u našim životima, sva su bitna i istim sjajem odišu bez obzira u koje
vreme su nastala, jer ona su deo nas. Kasnije se pretvaraju u sećanja i dokle god životu služe,
kroz nas žive. Posle nam i ne trebaju. Zatrpavajući sopstvena sećanja, bespotrebno uzdižemo
tuđa, marginalna, dajući im lažnu dimenziju nečega važnog. U tom kliskom balansiranju između
bliske ogolele praktike i dalekih snoviđenja, lagano se gubi sopstveni doživljaj odlučivanja o
putu kojim bi se krenulo.
Ima muzike i muzike, od klasike, etno zvuka, preko laganih šlagera zabavne muzike, do čvrstog
rokenrola i još žešćeg hevi metala. Ima interpretatora i interpretatora, sa izuzetnim vokalnim
mogućnostima, dovedenih do perfekcionizma, sa predivnim uspavljujućim vokalima i onih
nošenih sa vrlo visokim tonovima koji bude skriveni adrenalin, ali u svima njima sebe možete
naći, i , u zavisnosti od raspoloženja, uživati u istima. Ima muzičara i muzičara, za svačiji ukus,
pa i džep, zavisi od sklonosti i afiniteta prema onome što vam se može svideti ili ne. Ima i ima…
Ali, samo je jedan Pjevač (Pevač) sa veliko "P", na ovim suptilnim muzičkim prostorima. Jedan
čovek, sam, bez perona sreće, jedan mig na išaranom nebu i pogleda uprtog ka oblacima, gotovo
četvrt veka posmatra sa visina još nenačetih plodova sopstvenog vokalno-muzičkog stvaralaštva.
Davorin Popović, sarajlija, frontmen nekadašnjih Indeksovaca i možda poslednja nit sa
Sarajevom za mnoge druge ljude koji pamte neka drugačija vremena.
Ove godine navršilo se dvadesetčetiri godine od smrti Davorina, Pjevača, kako je nazivan, a
prihvaćeno kao nešto apsolutno normalno i bezupitno, čoveka, pre svega ozbiljnog, sa stavom i
gospodskim držanjem, kako ispred mikrofona, tako i iza scene. Velikan sa specifičnim glasom i
harizmom od Boga datoj, mnoge generacije sa prostora jezičke bliskosti, tešio je svojim
songovima kada su bili tužni, a zaljubljene je svojim glasom još čvršće vezivao koncima ljubavi.
Pevati o ljubavi nikada nije lako, prolaznost osećanja i dodira, bezvremenski prostor u kome
mašta, nošena lirskim tananim uzdahom, dobija na značaju, moći i diže se do neslućenih visina.
Već devatnaest godina u njegovu čast održava se koncert Indeksi i prijatelji. Tako će u
beogradskom Sava centru trećeg decembra nastupiti niz renomiranih umetnika koji će svojim
izvođenjem podsetiti na numere koje smo nekada voleli da slušamo. Naravno, biće to izvođenje
drugačije od originala, na osobeni način kako ih vidi onaj ko ih izvodi, ali sa dubokim pijetetom
prema Pevaču, svakako.
Uvek se blago naježim kada čujem Žeru i Crvenu Jabuku kako izvode "Bacila je sve niz rijeku",
svaka čast za izvodjenje songa od Indeksa, ali to je samo reprodukcija. Način na koji je
Davorin, Pjevač, otpevao navedenu pesmu je neponovljiv, vokal sugestivan, rezak, nežno
setan i bolan, pun neke neizrecive tuge. A opet i takav nemir prijanja našem sluhu, umornoj duši
na napaćenom ovozemaljskom hodu. Taj čemerni osećaj zaborava Pjevač je nadomestio
poetičnošću svoga glasa, vlastitim prkosom protiv svih nedaća koje su bile pred njim. A bile
su…I rat je pred njim stao…
Šta reći za otpevane numere kao što su Sanjam, Pozovi me na kafu draga, Jutro će promijeniti
sve ili Žute dunje, taj virtuozni sevdah iz njegovog glasa opijao je jače no vino. Nosio je svoje
Indekse glasom pravog lidera, čoveka bez senki, sa jednim licem i jednim stavom. Sopstvenim.
Bez lažne patetike i licemerstva, bio je primer muzičara koji je svojim vokalom oslikavao sve
predele koje mnogi od nas nikada posetiti neće. To gospodstvo koje je Davorin imao u svom
glasu, mirnoća kojom je odisao svaki njegov otpevan stih, ljubav koju je širio i pronosio, ta veza
sa rodnim gradom do poslednjeg trenutka življenja, ostaje u sećanjima onih koji su ga poznavali
preko duboke intimnosti stihova do ispuštenog urlika iz dubine snova svakog od nas koji su
ikada slušali Indekse i Pjevača.
Davorinu nije bila profesija pevanje, ono mu je bilo više od života, on je u pevanju živeo, trag na
koji je naišao i pratio celim svojim putovanjem kroz plimu i kroz oseku. Nije se dao životu, nije
se dao smrti, ostao je u vlastitoj pesmi, tom nežnom okovu sopstvenog glasa. Uspomene su ono
jedino bogatstvo koje čovek uvek ima uza sebe, bez obzira kakve su, jer uvek su poput meda
prelivenog pelinom. Ostaje ta gorčina da je moglo i drugačije, a u stvari u mnogo čemu je baš
onako kako je jedino i moglo biti.
Pjevač je bio usputni sanjar mnogih otpevanih stihova, laurelat više muzičkih priznanja, ali pre
svega čestit čovek sa merom, nekom posebnom tugom u očima usahlog borca za običnog
čoveka. Zato sklopite oči na trenutak, udahnite sopstveni miris svojih snova i tiho zapevajte sa
Pjevačem… Može i Voljelo se dvoje mladih, jer možda i sebe tu negde pronadjete, onako
omađijane životom slepog putnika, bez karte, novca, ali sa željom da koračate napred. Samo
hrabro… Možda i stignete tamo gde ste naumili.
O hrabrosti se uvek može pisati. Nedavno sam dobio knjigu od prijatelja koji ju je napisao i
izdao pre par godina. U kratkim, nedorečenim pričicama, koje na početku kao da imaju tri tačke,
kao i na kraju istih, uspešno je u tih par minuta držao pažnju čitaoca. U malim, svakodnevnim
dešavanjima, naslutio je šta se sve u samo nekoliko suvislih rečenica može ispisati. Na čitaocu je
da iz svog ugla shvati koliko život može biti lep ili ne, što zavisi i od kreacije naših malih,
skrivenih i opuštenih misli. Tako su i Indeksi nekada bili deo nas, pružajući utočište za sve
ranjene duše. Nije loše povremeno se podsetiti i nekih mirnijih vremena…
Tekst posvećujem Goranu Sajiću!
Miodrag Marković
ЗАНИМЉИВОСТИ: Девојчица доживела психички поремећај после гледања хорор филма
Кинеска породица поднела је тужбу против школе јер је њихова девојчица – кћерка доживела психички поремећај после гледања хорор филма….
Девојчици је дијагностикован акутни и пролазни психотични поремећај, наводно изазван хорор филмом који је гледала током часа. Случај је започео пре две године, а окончан је тек недавно, ове 2025 године.
У октобру 2023. године, док је учитељица била на привременом одсуству, ученици једног разреда у школи у Хангџоуу (провинција Гуанси) гледали су филм који је школа сама одобрила.
Нису објављени детаљи о наслову, али родитељи једне ученице тврде да је реч о хорор филму који је на њихову ћерку оставио снажан психолошки утисак.
Већ исте вечери, дете је почело да показује необично понашање – збуњеност, некохерентност и губитак контакта са стварношћу. Уплашени родитељи одвели су је у болницу, где су лекари дијагностиковали акутни и пролазни психотични поремећај.
Родитељи су потом тужили школу, тражећи 30.000 јуана (око 4.200 долара) одштете.
Тврдили су да је непримерен садржај директно довео до психичког слома њихове ћерке и да школа није испунила своју обавезу да заштити ученике. Лекарски извештаји потврдили су да девојчица, као ни њени чланови породице, раније нису имали менталних проблема.
Школа је одбацила већину одговорности, наводећи да је поремећај могао бити последица девојчичине личне осетљивости или предиспозиције.Њихов адвокат изјавио је да школа признаје тек 10% одговорности.
Док је случај био у току, кинеске друштвене мреже су се усијале од расправа – једни су сматрали да школа није смела да пушта филм непримерен узрасту, док су други тврдили да се ради о пролазном поремећају који се успешно лечи и не оставља трајне последице.
На крају је суд пресудио да је школа поступила немарно тиме што је одобрила приказивање филма без адекватне провере и прогласио је 30% одговорном за инцидент. Наложена је исплата 9.182 јуана (око 1.300 долара) одштете путем осигурања, преноси Соутх Цхина Морнинг Пост.
Стручњаци објашњавају да се акутни и пролазни психотични поремећај може појавити и код особа без икакве историје менталних болести Најчешћи окидачи су екстремни страх, стрес или нагли емоционални шок.
Иако се већина пацијената потпуно опорави уз терапију и лекове, редовно психијатријско праћење након опоравка сматра се кључним за спречавање поновне епизоде.
извор:Занимљивостидана.цом
