Србија сваке године изгуби општину величине Врбаса. Од 1992. број умрлих већи је од броја рођених, а та разлика се на годишњем нивоу креће између 36 хиљада и 37 хиљада. Ниска стопа рађања, један је од узрока.
Осим ниске стопе рађања, негативној демографској слици у највећој мери доприносе и висока стопа емиграције и старење становништва.
Према пројекцијама Републичког завода за статистику, уколико се такви трендови наставе до 2052. године у Србији ће живети 1,5 милиона становника мање.
Број деце млађе од 14 година биће упола мањи од броја особа старијих од 65 година, чиме ће Србија све више постајати земља старог становништва.
Негативан природни прираштај карактеристичан је и за регион, али и генерално за земље модерног света. Западна Европа може послужити као пример како ублажити ефекте демографске транзиције.
Србија је покренула низ програма подршке породицама и запошљавању. Те мере су корисне, али недовољне да значајно поправе слику, оцењују демографи. Неопходан је читав низ мера из свих сфера друштва, како би се наталитет повећао и смањило исељавање.
РТВ
