У српском народу, 6. мај је дан који се не заборавља. То није само празник, већ светковина, Ђурђевдан – дан када се небо отвара, кад се поје песме, бере цвеће и кад се, изнад свега, сећамо једног од највећих светитеља хришћанске вере – Светог великомученика Георгија.
Витез вере који није устукнуо ни пред царем ни пред муком
Свети Ђорђе рођен је у Кападокији, у време цара Диоклецијана. Син богатих и благочестивих родитеља, већ у младости се уздигао до високог војног чина. Али, када је Диоклецијан подигао крвави мач против хришћана, Ђорђе није ћутао.
Напротив – одважно је стао пред цара и признао веру у Христа.
Уследиле су страшне муке: точак са ексерима, ров, камен на прсима, отров – и ништа га није сломило. Његова молитва била је јача од мача, а вера снажнија од смрти. Исцељивао је друге, васкрсавао мртве, задобијао људе за Христа. Његово страдање завршено је мачем, 303. године. Његово име – вечно.
Заштитник ратника, сиротиње и оних који верују до краја
Ђурђевдан је крсна слава у више од 120.000 српских домова, празник војске, стоке, природе, младости, здравља и нових почетака. Верује се да Свети Ђорђе помаже онима који се боре, било са непријатељем, било са собом. Његова икона стоји у многим кућама, често приказан како убија аждају – симбол зла које напада народ и веру.
Верници се причешћују, домови миришу на ђурђевак
На овај дан, у црквама се служе литургије, а народ се окупља на молитви и славском ручку. Ђурђевак се бере и плете у венчиће, а стари обичаји налажу да се вода са травама остави да преноћи под ружом – за здравље укућана.
Иако време доноси промене, веровање и поштовање према Светом Ђорђу остаје исто – као и снага његове молитве, за све који га призивају.
Срећна слава свима који данас прослављају Светог Ђорђа! Нека вас чува у здрављу, слози и миру – и нека ваша кућа светли као свећа, баш као његова вера.
