До 2030. свет новца вероватно неће изгледати исто: неке националне валуте биће угашене или замењене (нпр. преласком на евро), друге ће се регионално ујединити (пројекти попут „Ецо“ у западној Африци), а трећи правац представља нагло ширење дигиталних валута централних банака (ЦБДЦ), које не укидају валуту – али мењају начин на који је користимо.
Уместо сензационалистичких прогноза „која тачно валута нестаје“, доносимо преглед најреалнијих сценарија поткрепљених доступним званичним документима и актуелним одлукама.
Сигуран случај: Бугарски лев одлази у историју – Бугарска прелази на евро 1. јануара 2026.
Најконкретнији и фактички потврђен пример „нестанка“ једне валуте у скором року је бугарски лев: ЕУ је у јулу 2025. довршила потребне правне кораке и дала зелено светло да Бугарска уведе евро 1. јануара 2026. године. Тиме лев одлази у историју, а Бугарска постаје 21. чланица еврозоне.
Зашто је ово важно за 2030.?
Ширење еврозоне до 2026. поставља преседан и притисак на друге чланице ЕУ ван евра (Шведска, Пољска, Чешка, Мађарска, Румунија, Данска).
Иако те земље тренутно не имају фиксне рокове, процес Бугарске може подстаћи нове расправе до 2030. о убрзању конвергенције – макар политичке.
Амбициозан, али одлаган: „Ецо“ – заједничка валута за западну Африку
ECOWAS (Економска заједница западноафричких држава) већ годинама планира увођење заједничке валуте „Ецо“. Рокови су више пута померани; последњи званични циљ био је 2027., уз признање да постоје значајне техничке и политичке препреке. Ако до 2030. дође до пуне имплементације, то би значило гашење више националних валута чланица у корист једне заједничке. Реално, пројекат је и даље на дугом штапу, али остаје највећи потенцијални „валутни догађај“ у развојним регионима.
Регионалне уније нуде веће тржиште, ниже трошкове трансакција и монетарну стабилност, али траже одрицање дела суверенитета и строге фискалне/монетарне критеријуме. До 2030. економска конвергенција и институционална спремност биће кључ: ако не буде помака, „Ецо“ ће само остати идеја, уколико успе, биће то највећа промена валутне мапе изван Европе.
Нове форме старе валуте: ЦБДЦ – дигитална верзија динара, евра или долара
ЦБДЦ (дигиталне валуте централних банака) не укидају валуту, али радикално мењају начин употребе (плаћања, програмабилност, offline трансакције, шири приступ финансијама). Истраживање и пилот-пројекти експлодирали су после пандемије: од Индије (е-рупија) и Кине (e-CNY) до Нигерије (еНаира) и Јамајке (JAM-DEX). Глобално, већина централних банака истражује, тестира или пилотира ЦБДЦ, а део земаља је у одмаклој фази.
До краја деценије можемо очекивати да више великих економија уведе шире доступне ЦБДЦ-е (бар у пилот-режиму), посебно у сегментима малих плаћања, помоћи државе и крос-граничних трансфера. Валуте неће „нестати“, али кеш и класични електронски новац добиће озбиљну конкуренцију у виду државног дигиталног новца.
Када национална валута „пукне“: Пример Зимбабвеа и увођење ЗиГ (2024)
Ако постоји пример радикалне промене валуте због губитка поверења, то је Зимбабве. После година инфлације и нагле девалвације, држава је 2024. увела ЗиГ (Zimbabwe Голд) – нову валуту делом поткрепљену девизним резервама и златом – која је заменила зимбабвеански долар. Иако модел и даље трпи шокове и корекције, случај показује како екстремна макро нестабилност може довести до брисања једне валуте и увођења друге.
Државе које улазе у спиралу хиперинфлације и еродираног поверења могу бити приморане да укину или ребрендирају валуту (често уз привремено или трајно ослањање на долар/еуро у реалном сектору). То се не предвиђа по шаблону, већ зависи од домаће политике, резерви и реформи.
„Де-доларизација“ није исто што и укидање долара
Често се мешају две ствари: смањење ослонца на долар у међународној трговини и резервама (де-доларизација) и укидање долара – што није на столу. Напротив, извештаји Федералних резерви потврђују да је улога долара и даље прееминентна због величине и дубине америчког финансијског тржишта, правне сигурности и ликвидности. Промене у валутним резервама се дешавају споро и најчешће су инкременталне.
Да ли све ове промене дотичу и Србију?
Србија нема најављена разматрања о укидању динара; монетарна политика НБС је усмерена на стабилност цена и курсну стабилност кроз циљану инфлацију и управљање девизним резервама. Оно што је релевантније за грађане и привреду до 2030. јесте дигитализација плаћања и могући глобални талас ЦБДЦ-а, који може посредно утицати на трошкове прекограничних трансфера и доступност дигиталне инфраструктуре.
БОНУС ВИДЕО:
